Džordž Džeferson Grin, američki inženjer rudarstva, tvrdio je da je fotografisao kovčeg 1952. godine sa udaljenosti od 30 metara tokom izviđanja helikopterom. Grin je ubijen u Gvajani, a fotografije su, i u ovom slučaju, izgubljene.
Francuz Navaro je dotakao barku 1952. godine, a komad drveta je poneo!
Ferdinand Navaro, francuski industrijalac iz Bordoa, finansirao je dve ekspedicije na Ararat na osnovu kojih je nastala knjiga “Dotakao sam Nojevu barku”.
Avgusta je Ferdinand ugledao objekat u obliku crnog čamca, tri godine kasnije našao je ručno klesano pet komada drveta, u pukotini lednika. Fotografija područja gde je Navaro bio 1955. na satelitskim snimcima prikazuje pravougaoni oblik.
Jedan komad drveta je Navaro poneo sa sobom, ali je datiranje ugljenikom ustanovilo da je starost drveta nešto više od 1.700 godina.
Godine 1973. objavljena je fotografija na kojoj se prepoznaje Nojeva barka. Sliku su napravili članovi ekspedicije Centra za izmenu Svete zemlje, teksaške verske zajednice. Međutim, ubrzo je otkriveno da je to vešto izrađen falsifikat.
Zbog falsifikata Turska je zabranila ekspedicije.
Ovaj događaj je naljutio tursku vladu te je privremeno zaustavila dalje ekspedicije na planinu Ararat.
Dr Alen S. Roberts je potragu za Nojevom barkom započeo 1991. i, taman kad je krenuo uspon, ekipu su oteli Kurdi što im je donelo svetsku pažnju. Roberts je tvorac teorije da je kovčeg dugačak 15 metara, zapravo Koplje sudbine i da se nalazi pod blatom u dolini 20 km od Ararata.
Postoji, bar, 15 “koplja sudbine” u Turskoj…
Ova zanimljiva geološka struktura koja podseća na koplje nije toliko neuobičajena, objašnjava profesor Jan Plimer, direktor Škole za nauku o zemlji pri Univerzitetu Melburn, naziva se “sinklin” i može se naći na bar 15 mesta u istočnoj Turskoj.
Jula 1996. australijski časopis “Istraživački magazin” objavio je tekst inženjera geologije Barija Seterfilda, koji tvrdi da su grobovi Noja, Adama i Eve otkriveni na Araratu sa tablicama ispisanim na drvetu.
Odmah mu je odgovorio Robert Plimer u časopisu “Novi naučnik” utvrdivši kako većina lovaca na Arku pripada kreacionistima, željnih dokazivanja istinitosti Biblije.
Najviše posvećeni tragač za barkom verovatno je bio Eril Kamings, američki broker, koji je na Araratu bio 16 puta.
O potrazi za Nojevom barkom do sada je napisano na stotine knjiga i snimljeno desetak dokumentarnih, igranih filmova i tv-serija.
(Novosti.rs)
