Home POGLEDI CAR NIKOLAJ POSLAO EKSPEDICIJU SA 100 LJUDI NA ARARAT KOJA JE DONELA...

CAR NIKOLAJ POSLAO EKSPEDICIJU SA 100 LJUDI NA ARARAT KOJA JE DONELA “NOJEVU BARKU” ALI SU SVI DOKAZI IZNENADA NESTALI..

252
0
SHARE

Noje se posle potopa nasukao na Ararat i tu se i danas vide ostaci barke, ali snimci nestaju pod misterioznim okolnostima.

Oko 1700. godine pre naše ere napisane su, u vreme vladavine vavilonskog kralja Hamurabija, tablice o stvaranju sveta, a tri se odnose na priču o potopu i Ziusidri koji je preživeo zahvaljujući izgrađenom čamcu u koji je smestio sva svoja dobra i životinje. Biblija je preuzela ovu priču, menjajući  ime glavnog junaka.

Od 1856. do 1974. godine oko 200 ljudi iz 23 zemlje tvrdilo je da su videli Nojevu barku na planini Ararat. U davna vremena hodočasnici su, navodno, obilazili Nojevu barku kao Zid plača u Jerusalimu.

Istraživači veruju da se nalazi na 4.000 metara nadmorskoj visine, ali su neki delovi niže, jer se kovčeg raspao u jednom od brojnih zemljotresa.

Od 1961. do 1976. godine najmanje 37 ekspedicija se popelo na planinu ne bi li se dokopali ostataka broda.

Relikvije iz Nojeve barke nalaze se u ruševinama manastira Ahora…

Planina Ararat je vulkan. Zemljotres, juna 1840. godine, uništio je drevni manastir Sv. Jakova i selo Ahora na severozapadnoj padini.

I danas kruže legende kako su brojne relikvije iz Nojeve barke bile čuvane u tom manastiru ali je, danas, zakopan pod gomilom stena i neistražen.

U knjizi “Putovanje i putovanja” (1371) ser Džon Mandevil o putovanjima u Tursku, Persiju, Siriju, Arabiju i Severnu Afriku, tvrdi da je u manastiru, podno Ahore, koga je posetio, sačuvan komad Nojeve barke.

Masiv Ararata jedno je od najnegostoljubivijih mesta na Planeti. Prekrivena je glečerima, a tokom jednog dana na njoj se izmene sva četiri godišnja doba. Jutra su sunčana, ali do podne magla prekrije vrh, dok u podnožju besne oluje uz prasak gromova.

Godine 1670. holandski avanturista Jens Janzon Struis je otišao na Ararat i u manastiru zabeležio svedočanstvo monaha koji je bio u barki. Istraživač i naučnik dr J. J. Fridrih V. Paro, univerzitetski profesor iz Petrograda, stigao je na vrh Ararata 1829. godine i njemu su monasi u manastiru pokazali komad drveta iz Nojeve barke.

Planinarima prete zmije, divlji psi, vetar, lavine, zemljotresi, gromovi…

Putnici moraju da obrate pažnju na otrovne zmije, medvede i divlje pse, nestabilne stena, snežne i kamene lavine, razređenu atmosferu, jake vetrove i povremene zemljotrese.

Godine 1916. lider ruskog ratnog vazduhoplovstva je snimio fotografije kovčega, ali iako postoje iskazi ljudi koji su ih videli, slike su – izgubljene.

Našla ga je turska ekspedicija i – netragom nestala…

Džejms Brjus, istoričar i istraživač, tvrdio je da se 1876. godine popeo na Ararat i da je na 4.000 metara nadmorske visine pronašao komad drveta iz Nojeve barke. Sedam godina kasnije, navodno je jedna turska ekspedicija pronašla kovčeg i ušla u njega da bi ga detaljno istražila i – netragom nestala.

Car Nikolaj je poslao ekspediciju od 100 ljudi!

Godine 1916. u potragu se uključio i ruski car Nikolaj, odobrivši sredstva za ekspediciju od 100 ljudi, na osnovu izveštaja pilota Roskovickog koji je, prelećući Ararat, video kovčeg iz aviona. Da li je ekspedicija uspela nije poznato, jer su boljševici uništili izveštaj o nalazima, tvrdi pukovnik američke vojske Aleksandar Kor, na službi do 1940.godine u rejonu Ararata.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here