Iako se ta lojalnost ponekad graniči sa klišeom, ipak ilustruje podršku nekada pobunjenog federalnog subjekta koji je sada pao u red nakon dva nasilna rata bez presedana i uspostavljanja autoritarnog režima koji je na platnom spisku Moskve.
Naravno, personalizacija politike i donošenja odluka u Federaciji utišava sve glasove neslaganja, ako ih ima.
Činjenica da Kadirov oličava ovu sliku kohezije je paradoksalna, međutim, s obzirom na to
da odnos Moskve i Groznog i dalje karakteriše neka vrsta posebne autonomije unutar Federacije.
Na drugom nivou, podrška Kadirova je podsetnik posvećenost Federacije da podržava Putina bez obzira na etničke i verske granice.
Ove razlike se brišu zajedničkim ciljevima suprotstavljanja Zapadu i borbi protiv ukrajinskih vlasti koje su opisane kao nacisti. Međutim, na fasadi ovog ad hok saveza počinju da se pojavljuju pukotine, koje će biti teže sakriti ako se rat oduži.
Čini se da je Kremlj tražio od lidera federalnih subjekata da brane zvanični diskurs da je
ovaj rat „specijalna vojna operacija“ koja cilja samo vojne ciljeve. Za većinu njih moglo bi biti teško da održe ovu dimnu zavesu jer među njihovim stanovništvom počinju da se postavljaju pitanja o značajnim gubicima koje izgleda trpi ruska vojska .
Ali pozivanje na rusku vojsku, bez više detalja, ima tendenciju da zamagli njen multietnički karakter. Stručnjaci čak procenjuju da neetnički Rusi (tj. ruski državljani, ali neruskog porekla) čine većinu u vojsci.
Dolazeći iz manje socijalno-ekonomski federalnih entiteta, ovi članovi bi mogli predstavljati značajan udeo gubitaka ruske armije. Takvom scenariju se nisu mogli suprotstaviti Kadirovljevi pozivi da se brzo interveniše u Ukrajini. Takvi pozivi bi se mogli pokazati kontraproduktivnim za Putina.
Uloga Kadirovca u sukobu u Ukrajini daleko je od jednodimenzionalne. Osim boraca koji nadahnjuju, oni takođe oličavaju potpunu posvećenost federalnih subjekata Putinu.
Međutim, ova idilična slika bi mogla da pukne ako se rat prolongira. Upotreba ovih trupa je rizična. NJihova loša integracija u lanac komandovanja mogla bi da umanji koristi povezane sa njihovim angažovanjem uz regularne jedinice ruske vojske.
S obzirom da Kadirovljev trijumfalizam izgleda nadrealan, on bi mogao postati politička obaveza prema Putinu.
Uz svu versku težinu koju raspoređivanje muslimanskih jedinica, protiv pravoslavnog,
bratskog naroda nosi, problem predstavlja i velika nezavisnost čečenskih jedinica, koje su pre svega, odane Kadirovu. Dok Putin uživa lojalnost Kadirova uživaće i lojalnost njegovih boraca u suprotnom bi mogao da ima veliki problem.
Za sada se sa taktičke strane ovaj potez, koji je mač sa dve oštrice čini isplativim. Verovatno će u bliskoj budućnosti nastaviti da bude isplativ, dok je teško predvideti njegove dalekosežne posledice po moral i borbenu gotovost ruskih trupa.
