Home AKTUELNO ŽIVE MAŠINE: VELIKO OTKRIĆE KOJE MENJA BUDUĆNOST- HOĆE LI KSENOBOTI KOJI SE...

ŽIVE MAŠINE: VELIKO OTKRIĆE KOJE MENJA BUDUĆNOST- HOĆE LI KSENOBOTI KOJI SE SAMI RAZMNOŽAVAJU- KRENUTI U BIOLOŠKI RAT!

289
0
SHARE

Minijaturni biološki roboti, ksenoboti koji se sami kreću, ali i razmnožavaju, mogu da naprave revoluciju u svetu nauke, posebno u farmakologiji. Žive mašine mogle bi same da dođu do organa, usput štiteći lek, da se same programiraju i ispuste ga na ciljano mesto. Teoretski, mogu da budu iskorišćeni i kao biološko oružje.

Ovako za Sputnjik veliko otkriće naučnika u Americi, razmnožavanje ksenobota, komentariše doktor molekularne biologije Branka Rakić iz razvojno-istraživačkog Instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu.

Ova mlada naučnica doktorirala je u Beču na oblasti epigenetika, bavila se toksikologijom u farmaceutskoj industriji. Radila je i u konsultantskoj kompaniji koja je pružala

usluge istraživačkim centrima u SAD, pa joj projekat minijaturnih bioloških robota nije nepoznat.

Rakićeva kaže da ksenobote u suštini ne možemo da nazovemo postojećim terminima, jer zapravo nisu živi organizmi, ali nisu do kraja ni roboti, zato ih definiše kao „žive mašine“.

Ksenoboti — veliko naučno otkriće

Ona objašnjava da se prave od ćelija izolovanih iz embrione žabe. To su vrlo male ćelije, prečnika milimetar, a naučnici u Americi sada su uspeli da ih spoje. U jednom ksenobotu nalazi se, kaže, od 500 do hiljadu živih ćelija.

„To su embrionske ćelije, od njih mogu da nastanu najrazličitije ćelije u našem organizmu, od njih nastaje koža, srce, kosti. Naučnici koji su došli do otkrića rade na njima

mikrooperacije, spajaju ih. Na početku, u momentu spajanja, formiranja tih struktura, bili su sferični, a kasnije su računari, veštačka inteligencija, rekli da je mnogo bolji oblik bubrega, Pekmena.

Kako su ih spojili, ćelije su spontano počele da se transformišu, to je prirodno, kada dođu u kontakt sa vazduhom i drugim materijama oko njih. Jedan deo ćelija se transformisao u ćelije kože, koje su dale strukturu organizmu, a drugi su srčane ćelije koje su omogućile pulsiranje, njihovo kretanje“, objašnjava Rakićeva.

Kako se kreću biološke mašine

Ona dodaje da se minijaturne biološke mašine kreću linearno i kružno, ispituju okolinu i

imaju životni vek koji nije tačno definisan, ali je u studiji naznačeno da bi ako se koriste u farmaceutskoj industriji, mogle da žive sedam dana, a zatim bi se degradirale.

Naša sagovornica dodaje da ova ideja nije nova u farmaciji, a projekat se generalno zove „ciljano isporučivanje lekova“. Lek je najvažnije dovesti na tačno mesto delovanja, što bolje ciljate tkivo, brža je i veća mogućnost izlečenja, odnosno, manja doza leka, pa i njegova toksičnost, štetno delovanje na druge organe.

Isto važi i za vakcinu, ona mora dobro da se „namesti“ da ne šteti organizmu, već da radi tačno na mestu gde treba da deluje.

„Zamislite sistem kao što su ksenoboti u obliku bubrega, koji pritom imaju i neki džepić u

koji se smesti taj lek, oni mogu ciljano da se transportuju do nekog organa i faktički — oni da vam daju lek. Pritom se razgrađuju posle sedam dana i nisu nimalo štetni za ljudski organizam. Što bolje ciljano dajemo terapiju, veći je njen uspeh. Isto važi i za vakcinu, pošto i kod nje moramo da zaštitimo određeni molekul, da se u međuvremenu ne degradira, treba ga takođe što efikasnije dovesti do mesta gde će izazvati imunološku reakciju antitela.“

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here