Mirna noć nad Titogradom. Iznad planine Rumije lete piloti u Galebovima. Početak je osamdesetih i reč je o standardnim vežbama jer se u blizini nalazi pilotska škola JNA.
Svake večeri se ovde obučavaju budući piloti. Letovi su rutinski i kratki, pomalo i dosadni, a onda se jedno veče preko radio veze čuo prestravljen glas: „Vuk, Vuk. Ponavljam, Vuk“.
Šifra Vuk – govori uzbuđeno pilot i naglo ponire na visinu ispod tri hiljade metara.
Na nebu se odmah pojavljuju MiG-ovi 21. Telefonom se bude komandiri vazduhoplovnih snaga. Opšta je uzbuna i piloti već drže prste na obaraču.
Naredba glasi: „Obaraj sve što leti iznad tri hiljade metara. Bez upozorenja!“
Na horizontu se pojavljuju narandžasti, brzi i nepredvidljivi leteći objekti. MiG-ovi kreću prema njima, ali oni naglo nestaju u daljini. Jedan od pilota uspeva da prati svetlost i ulazi u albanski vazdušni prostor. Ima ga na nišanu i traži dozvolu za pucanje.
– Prešao si granicu, obustavi poteru i odlazi iz Albanije – odgovara mu komandir i zaustavlja misiju.
Svetleći objekti na noćnom nebu su se mesecima pojavljivali u Crnoj Gori. Kada su glasine došle do komandira, on je odlučio da prekine sa tračevima pa je naredio da MIG-ovi na prvi spomen svetlećih objekata ruše sve što leti iznad visine od tri hiljade metara.
Postojala je bojaznost da to mogu biti američke špijunske letelice, ali mladi piloti su dobili samo jednu naredbu.
Priču o operaciji Vuk nad Rumijom danas priča JNA pilot u penziji. Istu priču je čuo i hrvatski pilot Dragutin Prepušt iz Pule, koji je i sam krajem osamdesetih dva puta doživio neobične susrete.
Prepušt je kao instruktor u Galebu jedne letne noći sa učenikom krenuo prema Zadru. Vežba je bila standardna i namenjena za iskusnije učenike koji su na korak od toga da postanu profesionalni piloti. Rutu bi prelazili nekoliko puta u istoj noći – od Pule preko Opatije do Bakanjca kod Zadra pa nagli okret i nazad.
Za vreme trećeg leta, negde oko ponoći 1987. godine, baš kod Bakanjca počinje haos.
– Noć je bila zvezdana, a let ugodan pa sam se opustio i preko komandne table nadgledao svog učenika kome je dobro išlo – priča Prepušt.
U jednom trenutku mu se učenik uzbuđeno obratio.
– Šta je ovo sa leve strane – pitao ga je učenik. Prepušt diže pogled i ugleda neverovatan prizor. Na samo pedesetak metara je ugledao narandžastu elipsu koja se kretala prema njima.
Galeb se u tom trenutku nalazio na visini od 3.600 metara, a instruktor je procenio da se NLO kretao brzinom od oko 900 kilometara na sat.
Naglo skreću jer je najvažnije bilo da izbegnu sudar. Galeb se sada nalazi na visinu ispod tri hiljade metara, a Prepušt gleda u dno nepoznate letelice. Ovoga puta svetli crvenom bojom.
Odmah je kontaktirao kontrolu leta u Zagrebu.
– Nema nikoga, sami ste – odgovorili su mu kontrolori.
Prepušt traži dodatnu proveru, međutim do kraja večeri ni Ljubljana ni Zagreb ni Beograd na vojnim radarima ne primećuju druge letelice osim njihove.
