Pašinjan je nakon „Baršunaste revolucije” svesno pokvario odnose sa Rusijom i Iranom i sproveo opsežnu čistku kadrova u vojsci i službama. Jermenija je to skupo platila.
Nedavno su me neki prijatelji zamolili da napišem mišljenje o mom odlučnom protivljenju jermenskoj vladi i merama koje su mogle biti preduzete tokom protekle dve godine kako bi se sprečila nacionalna kriza koja je rezultovala gubitkom Arcaha.
Na samom početku bih želeo da upozorim čitaoce koji veruju u teorije zavere ili nemaju dublje razumevanje jermenske politike da ili prestanu sa čitanjem na ovom mestu, ili da
me barem ne guše pričama koje su čuli od svojih majki, očeva, rođaka, sa društvenih mreža, od prijatelja iz Jermenije, od taksiste ili sinovca komšije čiji zet živi u istoj zgradi sa nekim političarem.
Tokom protekle dve godine, vlada gospodina Pašinjana u Jermeniji načinila je katastrofalne greške koje su rezultovale otuđenjem jermenskih saveznika i prijatelja, ugrozile bezbednost države i stvorile unutrašnji razdor koji je oslabio državne institucije.
Greške na spoljnom planu
Na spoljnom planu gledano:
– Umesto da investira u stvaranje čvršćih veza sa Rusijom, glavnim garantom bezbednosti Jermenije, Pašinjan je otuđio Ruse tako što je u svoju vladu uključio značajne ličnosti iz stranih nevladinih organizacija poznatih po antiruskoj agendi.
Premijer je otvorio politički motivisane krivične istrage protiv ruskih kompanija u Jermeniji (primer je slučaj Železnice Južnog Kavkaza), sprečio poslovne transakcije pokrenute od strane ruskih kompanija (slučajevi Jukom i Tašir) i namerno ukaljao imidž i reputaciju Rusije pokretanjem političkog progona protiv šefa ODKB-a (ruske verzije NATO-a) generala Jurija Hatčaturova, što je zapadnim medijima dalo municiju za propagandnu kampanju protiv Rusije.
– Gospodin Pašinjan je takođe iskočio iz koloseka kada je predstavnik njegove stranke glasao protiv povratka Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PACE), što je bila fatalna greška koju je njegova stranka kasnije pokušavala da opravda tvrdnjama da su jermenski delegati „slučajno pritisnuli pogrešno dugme prilikom glasanja“.
– Gospodin Pašinjan takođe nije uspeo da ojača odnose sa Iranom, najpouzdanijim susedom Jermenije koji predstavlja njenu ekonomsku žilu kucavicu. Umesto da prioritet pruži iranskim nacionalnim interesima, Pašinjan je otvorio jermensku ambasadu u Izraelu,
što je bio korak koji je razbesneo Iran a nije rezultovao bilo kakvim diplomatskim kontrauslugama Jermeniji budući da je Izrael nastavio da snabdeva Azerbejdžan oružjem.
– Paralelno sa ovim, vlada Pašinjanova vlada takođe nije uspela da ostvari bilo kakve značajnije uspehe u odnosima sa EU, SAD, Kinom i Indijom. Čak i na vrhuncu sukoba između Saudijske Arabije (i arapskog bloka) protiv Turske, koji je mogao predstavljati odličnu priliku za Jermeniju da razvije odnose sa zemljama Zaliva (posebno S. Arabijom) i obezbedi ekonomsku podršku za Jermeniju, postignuća ministra spoljnih poslova u Pašinjanovoj vladi svela su se na nekoliko zvaničnih poseta i izjava podrške ovoj ili onoj zemlji.
Greške na unutrašnjem planu
Na unutrašnjem planu gledano:
– Umesto da jermensku javnost okuplja oko nacionalnih institucija nakon takozvane „baršunaste revolucije“, vlada gospodina Pašinjana prešla je u ofanzivu, podelivši javnost
na „crne“ i „bele“. Oni koji su se drznuli da kritikuju Pašinjanovo mišljenje bili su etiketirani kao „izdajnici“, „mafijaši“ ili kao „neprijatelji revolucije“. Ova karakterizacija nije poštedela čak ni njegove najbliže saveznike sa kojima je decenijama bio u opoziciji.
