Ostajanje Zakona o lustraciji iz 2003. godine kao „mrtvog slova“ na papiru najbolji je pokazatelj da u Srbiji ne postoji politička odgovornost za kršenje ljudskih prava i zakona od strane javnih funkcionera.
To što prethodna vlast nije primenila ovaj zakon u praksi, a sadašnja vlast nije želela da produži njegovo važenje nakon isteka 10 godina, govori da je kompletna dosadašnja politička elita saglasna oko izbegavanja odgovornosti političara na vlasti.
Prosto je neverovatno da posle svega što smo proživeli i sveukupnog raspada države, privrede i socijalnog života u Srbiji u poslednjih 30 godina – niko nije odgovoran.
Uništene su brojne državne firme, upropaštene domaće banke i poljoprivredno-industrijski kombinati, opljačkana javna imovina i drugi resursi, a da niko od javnih funkcionera nikada nije završio u zatvoru.
Srpski pokret Dveri stavio je lustraciju u prioritete svog političkog programa. Tako je Glavni odbor Dveri prošle godine usvojio Deklaraciju o lustraciji, a nedavno i Proglas „Promena sistema – sigurnost za sve“, koji u drugoj tački govori o pravnoj i političkoj odgovornosti sa posebnim naglaskom na lustraciji.
Naime, pored zatvorske, imovinske i finansijske kazne za sve javne funkcionere koji su se ogrešili o zakon i obogatili se na funkciji, za šta predlažemo i uvođenje novog krivičnog dela nezakonito bogaćenje, predlažemo i lustraciju kao zabranu obavljanja javne funkcije u dužem vremenskom periodu.
Određeni političari koji su bili na vlasti ili su sada konačno moraju snositi odgovornost za ono što su radili i mora im biti zabranjeno bavljenje politikom ukoliko su se ogrešili o zakon i ljudska prava.
Mnogi koji su aktivni na društveno-političkoj i medijskoj sceni Srbije poslednjih 75 godina su zainteresovani da nikada ne dođe do ispitivanja njihove odgovornosti u proteklom periodu.
Ali su zato građani Srbije veoma zainteresovani za pravnu i političku odgovornost svih onih vlastodržaca koji su kršili zakon u ovom periodu, njihovo zatvorsko i finansijko kažnjavanje za učinjenu štetu državi i narodu, kao i oduzimanje njihove imovine stečene nezakonitim putem.
Donošenjem i primenom novog Zakona o lustraciji utemeljio bi se novi vid političke odgovornosti koji bi značio da bavljenje politikom ne sme biti dozvoljeno onima koji su kršili ljudska prava ili na bilo koji drugi način učestvovali u kršenju zakona.
Novim Zakonom o lustraciji bi bila osnovana Komisija sa posebnim ovlašćenjima za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava i zakona. Ukoliko bi Komisija utvrdila da je pretendent na neku javnu funkciju ili osoba koja već obavlja određenu funkciju kršila ljudska prava i zakone – donela bi zaključak o tome i lustrirani funkcioner bi snosio posledice u vidu zabrane daljeg obavljanja javne funkcije, a protiv istog bi bila podneta i krivična prijava nadležnim tužilaštvima ako već nije krivično procesuiran pre toga.
Provera kršenja ljudskih prava i zakona obavljala bi se uvidom Komisije u dosijea BIA-e, dokumenta policije, pravosuđa, univerziteta i druge zvanične spise. Zato je najpre potrebno donošenje Zakona o otvaranju tajnih dosijea, kao i preispitivanje svih akademskih zvanja (diploma i doktorata).
Opšti oblici kršenja ljudskih prava i zakona koji bi bili predmet Zakona o lustraciji su sve radnje lica preduzete u vršenju dužnosti koje predstavljaju krivično delo ili drugo kažnjivo
delo koje se goni po službenoj dužnosti, koje imaju za cilj da se neko lice liši prava koje mu pripada, radnje koje imaju za cilj da utiču na državni organ da donese odluku kojom se građani dovode u neravnopravni položaj (da li su neki tužilački ili
