U nedelju je istekao rok „narodnog ultimatuma“ koji je bivša predsednička kandidatkinja Svetlana Tihanovska ranije postavila vlastima zemlje. Usledili su novi masovni protesti, ali i masovna hapšenja.
Kada su učesnici protestnog marša u Minsku u nedelju uveče počeli da se razilaze, odjeknule su detonacije. U ulici Orlovskaja i susednim dvorištima na severu beloruske prestonice pripadnici snaga bezbednosti bacali šok-bombe u pravcu demonstranata, delimično i među njih.
Mediji su prikazali snimke eksplozija, dima i ljudi kako beže, dok ih prati naoružana policija, koja je navodno i pucala i gumenim mecima nanela povrede nekolicini ljudi. Prema podacima aktivista za ljudska prava, u ponedeljak je uhapšeno 250 ljud, a u nedelju 280 osoba, prenosi „Špigl“.
Slike predstavljaju snažan kontrast u odnosu na ono što se prethodno odigralo: više od 100.000 ljudi, neki mediji tvrde da ih je čak bilo 150.000, mirno je marširalo Minskom, tapšalo, udaralo u bubnjeve i uzvikivalo: „Živela Belorusija“, „Lukašenko, odlazi“ i „Štrajk!“. To je bio najveći protest u poslednjih mesec dana.
Kandidatkinja za predsednika, opozicionarka Svetlana Tihanovska, prethodno je iz egzila postavila ultimatum predsedniku Aleksandru Lukašenku: ako do ponoći ne podnese
ostavku, raspiše nove izbore i oslobodi političke zatvorenike, počeće generalni štrajk, koji će paralisati zemlju. Zbog nasilja u Minsku Tihanovska nije sačekala da istekne zadati rok i uveče je za ponedeljak najavila štrajk.
Dosadašnje proteste u Belorusiji uglavnom su organizovali ljudi na licu mesta, bez centralne organizacije, u čemu ih je podržavala opozicija. O tome da Tihanovska i takozvani Koordinacioni savet, koji organizuje politički rad opozicije, vodi protestni pokret, do sada ne može biti reči, jer je u međuvremenu većina predstavnika opozicije napustila zemlju, ili su u zatvoru.
Masovniji protesti u Minsku u nedelju, međutim, pokazuju da Tihanovska i te kako utiče na otpor Lukašenku. Politički analitičar Artjom Šrajbman napisao je na „Telegramu“ da je prvi čin ultimatuma bio uspešan, jer se poslednjih nedelja broj ljudi u tradicionalnoj nedeljnoj protestnoj šetnji smanjio. Samim tim, nastupa nova faza u borbi za politički kurs zemlje, a Šrajbman ocenjuje da predstoji važna sedmica.
Može li štrajk da uspe?
Mnogi posmatrači, međutim, sumnjaju da će generalni štrajk uspeti.
Radnici pojedinih preduzeća prekinuli su rad, ali vlasti tvrde da sve kompanije u sektoru realne ekonomije rutinski rade i da linije proizvodnje nisu zaustavljene.
Još u avgustu je opozicija pozivala na štrajk. U nekim fabrikama je rad i obustavljen, ali samo na nekoliko dana i samo u nekim sektorima fabrika. U preduzećima kao što je „Belaruskali“, za proizvodnju kalijumove soli, gde su plate za beloruske uslove dobre, često je zaposleno više članova porodica. Osim toga, kombinati radnicima daju kredite za kupovinu nekretnina ili obrazovanje dece, pa je za te ljude štrajk veliki rizik.
Šta se promenilo od avgusta
Međutim, u avgustu su štrajkovi spontano organizovani, kao reakcija na brutalna hapšenja i nasilje policije nad demonstrantima uoči izbora. Sada je pitanje da li će ponovna upotreba šok- bombi i gumenih metaka u nedelju naterati ljude da se solidarišu i priključe se štrajku.
Opozicija je bolje pripremljena, jer je protekle nedelje iskoristila da se organizuje: osnovane su štrajkačke komisije, međusobno su se povezali, osnovan je fond za prikupljanje donacija namenjen štrajkačima kako bi njihove porodice mogle da se prehrane, prenosi „Špigl“.
