Dva meseca otkako su sporni predsednički izbori trgnuli Belorusiju iz dubokog političkog sna nakon četvrt veka autoritarne vladavine, činilo se da je došlo do zastoja.
Demonstranti su nastavili da pune ulice, ali predsednik Aleksandar Lukašenko nije pokazao nikakav znak odstupanja.
A onda je beloruski lider pokrenuo lanac događaja koji bi mogli da dovedu do eskalacije u narednim nedeljama.
U prošlu subotu je neočekivano posetio zgradu zatvora gde je održao četvoročasovni sastanak iza zatvorenih vrata sa predstavnicima opozicije. Među njima je bio i bivši bankar Viktor Barabiko, najoštriji Lukašenkov rival koji je uhapšen u junu.
Predsednikova pres služba je rekla da će detalji okruglog stola ostati tajni, ali da je cilj sastanka bio da se „čuje svačije mišljenje“.
To je svakako bio dramatičan preokret za Lukašenka, koji je prethodno optužio opoziciju za pokušaj puča protiv njega. Bilo je takođe prećutno priznanje političke prirode smeštanja rivala iza rešetaka. Belorusiji nikada nije nedostajalo političkih zatvorenika, ali nijedan do sada nije održao sastanak sa Lukašenkom.
– Ovo je za njega postupak bez presedana da učini nešto slično. To sugeriše nedostatak samopouzdanja sa njegove strane – rekao je Najdžel Gould-Dejvis, bivši britanski ambasador u Belorusiji.
Sastanak, koji je opozicija videla kao znak slabosti, mogao bi da zbuni elitu zemlje koja je uglavnom ostala lojalna Lukašenku. Ono što sastanak nije bio, kažu posmatrači, jeste istinski pokušaj dijaloga.
Umesto toga, sastanak je pre bio pokušaj da se podeli opozicija i stvori marionetska opozicija za pregovore, piše „Forin polisi“. Dvojica zatvorenika – Juri Vaskrasenski, član Babarikovog predizbornog tima, i Dimitri Rabcevič, direktor beloruske kancelarije IT kompanije „PandaDoc“ – pušteni su u kućni pritvor ubrzo nakon sastanka. U intervjuu za državne medije, Vaskrasenski je rekao da je od njega zatraženo da predloži ustavne promene, mada su neki sumnjali da je čitao pripremljene izjave.
Već sledećeg dana, Lukašenko je odbacio svako tumačenje da je pružio maslinovu grančicu kada je policija uhapsila preko 700 ljudi tokom protesta, uz stepen nasilja koji
nije viđen od nereda koji su izbili odmah nakon spornih izbora u avgustu. U ponedeljak je zamenik ministra unutrašnjih poslova upozorio da je policija spremna da upotrebi „smrtonosno oružje“ protiv demonstranata.
Protekli vikend mogao bi da se pokaže kao prekretnica u dvomesečnom sukobu između predsednika i demonstranata. To je podstaklo prognanu opozicionu liderku Svetlanu Tihanovsku da zahteva da Lukašenko podnese ostavku do 25. oktobra ili će se suočiti sa generalnim štrajkom. To je postavilo osnovu za dramatičnu eskalaciju u narednim nedeljama.
Tihanovska je politički debitant, jedini član opozicije kojem je dozvoljeno da se registruje da se kandiduje protiv Lukašenka. Njena kandidatura je brzo postala najveća nada za Beloruse umorne od godina ekonomske stagnacije i lošeg odgovora predsednika na
pandemiju. Pošto je pobegla iz Belorusije u Litvaniju ubrzo nakon izbora u avgustu, Tihanovska se suočila sa pozivima drugih članova opozicije da pojačaju pritisak na režim.
Ona sada mora da balansira – potrebno je da ubaci veći broj lidera u protestni pokret koji je uglavnom bio bez vođe, ali bez previše konfrontacije sa režimom. Masovni protesti, uključujući i onaj prošle nedelje koji je okupio 100.000 ljudi u Minsku, uprkos nedostatku organizovanog vođstva pokazuju koliko je rasprostranjeno nezadovoljstvo Lukašenkovom vladavinom.
