SAD su jedini pravi dobitnik Vašingtonskih pregovora, na unutrašnjem i spoljnom planu.
Kao u najružnijem snu, Republika Srbija simbolički a i suštinski postepeno gubi atribute slobodne, suverene i nezavisne države i u potpunosti se, mimo volje naroda, uvlači u evroatlantske strukture, saglasno interesima Zapada.
Autor: Prof. dr Mitar Kovač, Evroazijski bezbednosni forum
SAD, skoro ponovo po inerciji, ponašaju se kao jedina supersila sveta, koja želi da je iznad međunarodnih institucija i međunarodnog prava.
Postojeće sporove i konflikte nastoji da rešavaju isključivo u skladu sa svojim nacionalnim interesima.
Nažalost, i aktuelna administracija predsednika SAD Donalda Trampa deluje prema Srbiji na sličan način kao što su to činili Klintonovi i Barak Obama.
SAD su jedini pravi dobitnik Vašingtonskih pregovora, na unutrašnjem i spoljnom planu.
Donald Tramp je pred izbore u SAD, pored srpskog biračkog tela, uspeo da za sebe dobije i albanske glasače.
Na spoljnom planu SAD su preko usvojenih tačaka sporazuma, pre svega o saobraćajnicama, energetici i G 5 mreži, kao i međunarodnim promovisanjem, pokušale da marginalizuju druge velike sile sveta i regionalne organizacije, pre svega Rusiju, Kinu i EU, koje su zainteresovane iz različitih razloga za prostor Balkana.
Istovremeno je predsednik SAD uspeo da pridobije dobar deo jevrejskog lobija, koji ima veliki uticaj na ishod izbora. Iz tih razloga se u sporazumima našlo više tačaka za priznavanje lažne države Kosovo, od strane Izraela, kao i otvaranje ambasada Srbije i tzv. Kosova u Jerusalimu.
Na taj način vlast Srbije je napravila presedan, koji se ničim ne može pravdati. Bićemo prva evropska država koja će premestiti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, kao „nagradu“ što su priznali Kosovo.
Takvo nerazumno ponašanje ničim se ne može pravdati.
Srbi su sebe tešili da će Tramp i njegova administracija biti pravedniji u procesu rešavanja Kosmetske krize.
Mađutim, nepromišljenost i popustljivost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tokom Vašingtonskih pregovora, pogodovali su donošenju sporazuma koji su pogubni po nacionalne interese srpskog naroda.
Način i format pregovora kao i bahatost Trampa i njegove administracije ponizili su Srbiju, promovisali ponovo nezavisnost lažne države Kosovo, uz izdavanje konkretnih zaduženja Srbiji i lažnoj državi Kosovo šta treba da urade u narednom periodu.
Sve su to izdiktirali u naredbodavnoj formi sporazuma.
U Vašingtonu i nije bilo suštinskih pregovora nego nametanja rešenja kojima će se promeniti, ekonomski, privredni, bezbednosni i ukupan politički kontekst odnosa na Balkanu.
Na taj način Srbija je postala u velikoj meri okupirana država, bez suštinske slobode, suvereniteta i teritorijalne celokupnosti.
Vlast Srbije postepeno predaje Kosovo i Metohiju u ruke separatista, pristaje na sve samo da bi se očuvala što duže vreme i da ne bi došlo do pobune naroda.
Postepena predaja nadležnosti R. Srbije nad Kosovom i Metohijom separatističkim vlastima od režima se narodu pokušava prikazati kao pobeda u „teškim okolnostima“, kao plod „genijalnosti velikog vođe“.
Celokupno pristajanje na pregovore u Vašingtonu jeste štetočinsko ponašanje suprotno Ustavu R. Srbije i volji srpskog naroda.
Problem Srbije u ovom vremenu jeste što opozicija nije dovoljno dobro organizovana i jedinstvena da artikuliše raspoloženje i interese naroda.
U svakoj evropskoj državi, nakon ovakvog delovanja i ponašanja, došlo bi do masovne reakcije naroda i traženja odgovornosti cele Delegacije R. Srbije.
