Svet je ušao u sedmi mesec pandemije koja je izmenila život kakav poznajemo. Iako je naučna zajednica do sada mnogo toga saznala o novom korona virusu SARS-CoV-2 i bolesti Kovid-19 koju on uzrokuje, i dalje postoji mnogo nepoznanica, a jedna velika misterija je zašto neki ljudi teško obole i čak umru, dok drugi ispolje blage simptome a neki i ne shvate da su zaraženi.
Već znamo da postoji nekoliko ključnih faktora koji stavljaju ljude u visok rizik od teškog i fatalnog oblika zaraze – starosno doba iznad 60 godina, gojaznost, prethodno hronično oboljenje poput dijabetesa, kardiovaskularnih problema i raka.
Ali, možda je tačno i nešto drugo – možda su neki ljudi u stvari otporniji na virus, piše CNN.
Koronavirus pod mikroskopom
Nedavno objavljena studija pokazala je da veliki deo populacije izgleda da ima imune ćelije koje su sposobne da prepoznaju delove novog korona virusa i to im možda daje prednost u borbi protiv infekcije. Drugim rečima, neki ljudi možda imaju izvestan stepen zaštite.
– Otkrili smo da je kod ljudi koji nikad nisu bili izloženi SARS-CoV-2 virusu oko polovina njih imala neku reaktivnost T-ćelije – rekao je koautor studije Alesandro Sete iz Centra za infektivne bolesti Instituta za imunologiju La Hoja.
Takozvane T-ćelije, koje se javljaju u tri varijeteta, stvaraju se nakon infekcije da pomognu organizmu da se izbori sa budućim napadima istog uljeza. Jedna od tih T-ćelija
pomaže telu da se seti tog uljeza u slučaju da se ponovo vrati, druga ga lovi i uništava zaraženu ćeliju a treća pomaže na druge načne.
Upravo su takve T-ćelije koje su reagovale na SARS-CoV-2 Sete i koautor Šejn Kroti otkrili slučajno u krvi ljudi prikupljene nekoliko godina pre početka pandemije.
Oni su eksperimentisali sa krvlju oporavljenih od Kovida-19 i trebala im je “negativna kontrola” radi poređenja, pa su uzeli uzorke krvi zdravih ljudi prikupljene u San Dijegu 2015-2018.
– Nema šanse da su ti ljudi bili izloženi virusu SARS-CoV-2. A ispostavilo se da negativna kontrola nije bila toliko negativna – kod polovine ljudi je došlo do reaktivnosti – kaže Sete.
– Pregledali smo podatke sa svih strana – ova reaktivnost je bila stvarna. To je pokazalo da ljudi koji nikad nisu videli ovaj virus imaju neku reaktivnost T-ćelija protiv virusa – dodao je Sete.
On i Kroti su istakli da nisu jedini koji su to videli.
– To je sada potvrđeno na različitim kontinentima, u različitim laboratorijama, sa različitim tehnikama, što je jedan od znakova kada zaista počnete da verujete da je nešto naučno dobro utvrđeno jer je otkriveno nezavisno u različitim studijama i laboratorijima – ističe Sete.
Dva naučnika spekulišu da je to prepoznavanje delova SARS-CoV-2 u T-ćelijama možda delimično zasnovano na osnovu izlaganja u prošlosti jednom od četiri poznata korona virusa koji cirkulišu, a koji uzrokuju prehladu kod miliona ljudi svake godine.
Ali, mnoga pitanja ostaju, uključujući da li to prepoznavanje pomaže ili šteti ljudskom organizmu.
– Da li bi te memorijske T-ćelije bile od pomoći u zaštiti protiv Kovida-19, to je veliko pitanje. Ne znamo da li su one od pomoći ili ne, ali mislimo da je razumno pretpostaviti da mogu da budu. Nije da mislimo da bi one potpuno zaštitile od infekcije, ali ako već imate
neke takve ćelije, one se mogu brže izboriti protiv virusa pa stoga možda nećete završiti na intenzivnoj nezi. Umesto da završite u bolnici, dobijete samo jaku prehladu – navodi Kroti.
