Danas želim da zapamtiš reč ,,prikriveni blagoslov“. Dakle, blagoslov koji je skriven pod nečim što izgleda kao tuga, muka, kazna, problem, tragedija itd. Iza svakog fenomena u životu znaj da se krije neki blagoslov, iza bilo koje životne situacije.
Ne postoji ništa što se događa u tvom životu, od jutra kada se probudiš do trenutka kada zaspiš, a da nema viši cilj koji deluje za tvoje dobro, tvoj interes i u tvoju korist.
Sigurno nije sve prijatno, idilično, ne stvara sve zadovoljstvo i užitak, ali je sve zasigurno korisno.
To je ono što govori apostol Pavle: ”Onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro” (Rim.8,28). Kada čovjek ima ljubav prema Bogu i gleda na život, Hristovim očima i sa vjerom da je sve ono što se događa za njegovo dobro, onda sve i pomaže na dobro, sve to postaje naša pomoć.
Problemi postaju naši saradnici, prepreke koje čine da posrćemo u stvari nas teraju da trčimo još više, jer kada posrćeš, zalećeš se i trčiš brže, i ništa ti u životu se ne dešava kako bi te uništilo.
Ta slika koja se ukorenila u našoj glavi, to uvjerenje koje se urezalo u našu dušu nakon neke vaspitne mjere u obliku kazne koju smo nekada primili o Bogu koji nije podrška našem životu, nego onaj koji kažnjava naš život, da je on prepreka za naš uspjeh i stalno
nam govori: ,,ne“, i da nam ,šta-god želimo da postignemo dolazi prepreka od Boga, ogromna ruka i željezni zid koji govori ,,ne, nećeš to uraditi, ja, (Bog) ću te spriječiti ,“ upravo ovo uverenje koje je urezano u našu dušu je potpuno pogrešno. Jedna od pomisli koju je Hristos stvorio u našoj duši je prijateljska pomisao prema Bogu.
Sve što se dešava u tvom životu ima dobar cilj. I iza svake tragedije krije se skriveni blagoslov. Zbog toga sam ovu malu temu danas započeo frazom ,,prikriveni blagoslov “.Čuli ste za svetog Jovana Kavsokalivita koji je palio svoje kolibe na Svetoj Gori jer nije želio da ima nikakvu ličnu imovinu, i kad bi se god njegova duša zakačila za nešto, palio bi je i odlazio u drugu.
Čitao sam u jednoj knjizi koja opisuje kroz roman njegov život i kaže: ,,Zašto to činiš?“ a on odgovara: Paleći moju kolibu imam bolji pogled ka nebu. “Dakle, ono što nekom
izgleda kao katastrofa, on kaže, ja palim moju kolibu i kada ona izgori, otvara se iznad mene nebo i bolje vidim. Nemam prepreku, nemam plafona, nemam nešto što bi me ograničavalo i tako se otvaram.
Problem koji proživljavaš u stvari te otvara. Otvaraš se, širi se srce tvoje. Raste tvoja savjest i prostranost tvog uma, smeštaš u sebe nove stvari, postaješ fleksibilan. Da bi došlo novo u tvoj život treba da ode staro. A da bi otišlo to staro – ponekad upravo odlazak, povlačenje tog starog uzrokuje uznemirenost.
Kada izbaciš trosed iz tvog dnevnog boravka nastaje problem, ali dok ga gledaš, govoriš, neka ga, ne pomeraj ga da ne pravimo sada nered, ostavi ga tu kako jeste. Želiš da promeniš svoj život, a govoriš, ostavi to kako jeste. E, ne može tako – ostavi kako jeste.
Da bi se promenio naš život i da bi došli drugačiji dani u naš život treba da se dese preuređenja. Ta preuređenja često dolaze kroz vrlo dinamične događaje, veoma teške, usudiću se da kažem i vrlo tragične, koji nanose i bol. Odvajanje nanosi bol, ostavlja tragove, ali ne, drugačije ne ide. Ono što će te spasiti u tim trenucima promjena jeste da tvoja duša bude fleksibilna, odnosno, da se ne protiviš volji Božijoj i toku stvari.
