Home MAGAZIN BUBONSKA KUGA JE POKOSILA POLA EVROPE, SADA SE OPET POJAVILA I IMA...

BUBONSKA KUGA JE POKOSILA POLA EVROPE, SADA SE OPET POJAVILA I IMA TRI STRAVIČNA OBLIKA- EVO ŠTA SE DEŠAVA..

336
0
SHARE

Bolest koja je u srednjem veku pokosila milione života u Evropi, izazvala je zabrinutost u Kini nakon pojave jednog novog slučaja. Međutim, u regionu Unutrašnja Mongolija, gde se nekoliko ljudi još prošle godine zarazilo ovom smrtonosnom bolešću, na snazi je tek treći stepen uzbune. Zbog čega je to tako?

Kako za „Forbs“ objašnjava profesor Brus I. Li, stručnjak za zdravstvo, iako se radi o ozloglašenoj bubonskoj kugi, u današnje vreme nema mnogo mesta panici oko ove bolesti.

– Da, ovo je kuga koju uzrokuje bakterija Yersinia pestis, koja se može preneti na ljude nakon što buve ujedu zaražene glodare. Da, to su buve koje grizu životinje poput pacova, miševa i mrmota. Da, buve koje grizu pacove nije lepa slika. Da, Yersinia pestis je takođe ono što je izazvalo „Crnu smrt“ koja je sredinom 1300-ih ubila preko 50 miliona ljudi u Evropi. Da, bilo je još četiri slučaja kuge u Unutrašnjoj Mongoliji još prošlog novembra.

Pa zašto su vlasti u mestu Bajanur pozvale samo na upozorenje trećeg nivoa, a ne na upozorenje prvog ili drugog nivoa? Kako je preneo Rojters, upozorenje trećeg nivoa „zabranjuje lov i jedenje životinja koje mogu da nose kugu i traži od javnosti da izveštava o svim sumnjivim slučajevima kuge ili groznice bez jasnih uzroka i da prijavi sve bolesne ili mrtve mrmot.“ To nije baš neki odgovor koji znači „oh sr***e“ ili „2020. godino, šta nam to radiš?“ Pa, na kraju krajeva, to je samo kuga. Nema potrebe za panikom.

Ovo nije 14. vek. Sigurni ste u 2020. godini, sigurno bar što se tiče kuge. Sada postoje antibiotici poput streptomicina, gentamicina, doksiciklina i ciprofloksacina koji mogu lako da leče kugu, uz pretpostavku da se primene na vreme – napisao je on za „Forbs“.

Inače, malo-malo pa se poneki slučaj bubonske kuge javi i na drugim kontinentima.

– Na primer, u SAD se od 2000. godine prosečno prijavljuje sedam slučajeva kuge kod ljudi. Najviši bilans bio je 17 u 2006. godini. Većina ovih slučajeva se dogodila na zapadnom i jugozapadnom delu SAD – kaže on.

Međutim, to nikako ne znači da kuga nije i dalje veoma opasna bolest.

– Ako imate temperaturu, groznicu i slabost, nemojte reći, „ako imam neku „kugu, bolje da to bude baš kuga“.

Bez antibiotika, šanse se prilično loše kreću, pa 30% do 100% ljudi umire, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

Stoga je važno dobiti brzu dijagnozu i lečenje. Nemojte reći: „Mislim da imam kugu, ali pokušaću da je preležim.“ Kuga dolazi u tri oblika. Simptomi se obično razvijaju tri do sedam dana nakon početnog izlaganja bakterijama – kaže on.

Tri oblika

Prema njegovom objašnjenju, tri oblika kuge su bubonska, septična i pneumonična, a svaka od njih sa sobom nosi grozne posledice.

Bubonsku odlikuje infekcija limfnih žlezda, koja se lako širi po telu ako se ne koristi antibiotik. Ona dalje može da se razvije u septičnu i pneumoničnu.

Septična se javlja kada bakterija dospe u krvotok i može da dovede do abdominalnog bola i šoka. Tom prilikom se dešava često krvarenje po koži i sluzokoži, prsti i nos postanu crni pa otpadnu.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here