Stiven Mejer bio je pomoćnik direktora američke Centralne obaveštajne agencije za Balkan u periodu rata u Bosni, inače čovek koji je radio kao viši menadžer i analitičar specijalizovan za evropsku i rusku politiku.
Srpskoj javnosti je poznat po neuobičajenim stavovima oko pitanja od nacionalnog značaja, pogotovu ako se u obzir uzme da je vrhunac karijere imao u vreme intenzivnih sukoba Srbije i Zapada na čijem su čelu Sjedinjene Američke Države. Sa svojim višedecenijskim iskustvom naučio je da na Balkanu važe neka Zapadu nepojmljiva pravila.
Stiven Mejer nema ništa protiv velike Albanije i velike Srbije, u koju bi bio uključen i makedonski deo Severne Makedonije. On je u intervjuu izneo svoje viđenje modernog Balkana, Evrope i sveta.
– Želim da počnem time da je jedna od stvari koje mi je moje dugotrajno iskustvo ovde pokazalo ta da vlada Sjedinjenih Država i američki političari zaista ne razumeju probleme ovde. To je bilo naročito jasno tokom ratova devedesetih kada su američka vlada, Stejt dipartment i Klintonova administracija odlučile kakva će biti politička budućnost Balkana.
Najvažnija stvar koju je administracija promašila, a mnogo nas u CIA je osećalo to, jeste dubina i važnost etničkih dimenzija. Koliko je važno etničko poreklo, koliko je pripadnost narodu važna.
Tokom 20 godina sam više puta rekao i napisao da nije moguća u ovom trenutku u vremenu izgradnja međuetničkih i multietničkih država. To će doći u budućnosti, ali sada države koje postoje na ovim prostorima treba da budu monoetničke – zajednice samo jednog naroda. Zbog toga Bosna ne funkcioniše, zato je Kosovo u haosu i poteškoćama, zato Makedonija ima značajne probleme.
Kosovsko pitanje su rešavale Ujedinjene nacije, Evropska unija, mišljenje je dao Međunarodni sud pravde, a svi pokušaji da se približie dve strane su propali. Koji je vaš stav o promeni granica?
– Mora se razmotriti promena nekih granica. Znate, ima tu par stvari. Da, bilo je ljudi u Klintonovoj adiminstraciji koji su govorili u korist razgraničenja. Uzeo bih to za ovaj prostor i počeo sa tim. Malo je komplikovanije. Tramp je rekao da je za razgraničenje ako može da se postigne mirno, Džon Bolton je rekao istu stvar.
Problem je što Stejt dipartment nije postigao dogovor, Stejt dipartment nije promenio politiku 25 godina, ono što imate od njihovih službenika je formula „to je – što je“. E, pa, ta formula ne radi. Ne znam koliko će ideja o razgraničenju biti u američkoj vladi, ali kada bih savetovao vlade ovde, rekao bih da je zgrabe, uzmu i rade sa tim. Iskoristite to da idete napred.
Da, mislim da bi bilo veoma inteligentno, na primer Srbima, da na kraju, posle dve tri godine pregovora, kažu – mi dobijamo sve severno od Ibra, vi dobijate sve južno. Imamo posebne aranžmane za zajednice i istorijske spomenike i sveta mesta na Kosovu. Ali, isto, Preševska dolina treba da bude razmotrena i Republika Srpska treba da bude razmotrena.
Mislim da je jedan od razloga zbog kojih Beograd ne traži prisajedinjenje Republike Srpske Srbiji taj što Vašington to ne bi voleo. Vučić i ostali kažu da Vašington to ne bi voleo. Nije bitan Vašington, dogovorite se šta biste vi voleli i šta je vaš interes.
Vi predlažete podelu Bosne i Hercegovine?
