Procene idu toliko daleko da se kaže kako je moguće da led na Arktiku potpuno nestane, čak i u hladnim zimskim mesecima, što naučnici opisuju kao „moguću katastrofu“.
Naučnike naročito brine brzina otapanja leda na Arktiku.
Čak i kada bi se emisija štetnih gasova u ovom trenutku radikalno smanjila, do 2050. godine nestao bi veliki deo takozvanog „letnjeg leda“ na Arktiku, odnosno glečera koji prežive i toplije temperature od zimskih, pokazuju nova istraživanja koja su zapanjila naučnike, a prema kojima je uticaj gasova koji izazivaju efekat staklene bašte toliki da nam preti katastrofa.
Ovakve analize posljednji put su rađene 2013. godine, kada je ustanovljena opasnost da bi led na Arktiku mogao početi da se topi već u septembru, s obzirom na uticaj gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Međutim, nove studije, bazirane na više od četrdeset kompjuterskih modela, pokazuju da je stanje i gore.
Opasnost od poplava
Od 1979, od kada se stanje prati putem satelita, Arktik je izgubio oko 40 odsto teritorije prekrivene „letnjim ledom“, odnosno oko 70 odsto njene zapremine.
Prošle godine taj led je bio na drugoj najnižoj razini u istoriji. Gubitak leda dramatično utiče na stanje u okeanu.
Ne samo da se povećava temperatura mora, što je veliki problem za ceo ekosistem, nego otapanje leda uzrokuje i poplave širom Amerike i Evrope.
– Zabrinjavajuće je što modeli pokazuju da bismo mogli imati leta bez leda na Arktiku i pre 2050. godine, potpuno nezavisno od mera koje preduzimamo.
Ovo je neočekivano i izuzetno zabrinjavajuće – kaže Ed Blokli, rukovodilac britanskog polarnog klimatskog programa koji je jedan od naučnika uključenih u istraživanje.
Jedan od koordinatora analize je i profesor Dirk Noc sa Univerziteta u Hamburgu.
– Čak i ako globalno zagrevanje održimo na nivou ispod dva stepena Celzijusa, arktički led povremeno će nestajati do 2050 – rekao je on.
Novo istraživanje objavljeno je u časopisu „Geopshysical Researsh Letters“, a u njemu je učestvovao 21 institut iz celog sveta. Navodi se kako ono „nije savšeno“, ali pokazuje jasne znakove koje treba da shvatimo kao upozorenje.
– Zima bez leda na Arktiku bila bi apsolutna katastrofa, naročito za životinjske vrste poput polarnih medveda koje žive i love u okolini leda – dodaje Blokli.
Til Vagner sa Univerziteta Severne Karoline dodaje da bi gubitak leda na Arktiku mogao stvoriti „novi okean“ ljudske eksploatacije prirode, jer bi na Arktiku mogao da se razvije turizam, poveća broj brodova i poraste eksploatacija nafte i gasa u arktičkom polarnom krugu.
Poruku nade šalje profesor Džejms Skrin sa Univerziteta u Ekseteru.
– Važno je da shvatimo da će nam se u svim scenarijima događati leta bez leda na Arktiku do 2050.
Ali, visoke emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte dovešće nas do toga da su takva leta uobičajena, a manje emisije uzrokovaće da budu sporadična.
(Mediji)
