Pravednici po svome životu ne pripadaju svetu grešnika, pa ih zato taj i takav svet mrzi. Na pitanje zašto grešnici ne trpe pravednike, već ih gone, jer su im “nepodnošljivi i dosadni”, odgovor daje Sveto Pismo.
Greh se toliko umnožio da je preplavio svet tako da sav svet leži u zlu uči sveti apostol Jovan. A ljudi koji robuju grehu i čine zlo žive u mraku i po rečima gospodnjem milija im
je tama greha nego svetlost vere, jer svaki koji čini zlo mrzi na svetlosti i ne ide ka svetlosti iz straha da ljudi ne pokaraju dela njegova jer su zla a ko istinu čini živi po veri i ide ka svetlosti da se vide dela njegova jer su Bogu učinjena.
Zašto grešnici ne trpe pravednike lepo objašnjava starozavetni mudrac Solomon, gonimo pravednika jer nam je dosadan zato što je protivan našim postupcima.
Sveti Nikolaj srpski je na sličan način objasnio, zašto grešnik mrzi pravednika.
Čovek mrzi onoga protiv koga greši, kada čovek učini greh prema svom prijatelju, najpre ga obuzima strah koji se ubrzo pretvara u mržnju a mržnja sasvim zaslepljuje.
Čovek mrzi onoga ko zna njegov greh, prvo ga se boji pa onda mrzi, isti se proces odvija u duši čoveka koji je svestan da je počinio greh prema Bogu ili da Bog zna njegov greh,
najpre ga obuzima strah od Boga, strah se ubrzo pretvara u mržnju prema Bogu a mržnja sasvim zaslepljuje čoveka.
Zaslepljen mržnjom prema čoveku, čovek pomišlja na ubistvo, no kako je ubistvo Boga nemoguće, to zaslepljenje mržnjom prema Bogu upotrebljava umesto ubistva, nešto što on smatra ravnomernim ubistvom, odricanje Boga.
Ovo je međutim ravnomerno samoubistvu.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
