Meri En Kuper, profesor emerita na Univerzitetu Ilinois u Čikagu je jedna od par lekara koji su istraživali način na koji grom menja moždana kola.
Nakon nekoliko decenija ispitivanja žrtava, Kuperova još uvek ne može sa sigurnošću da kaže šta uzrokuje hronične simptome koje su iskusili preživeli, ali ima neke ideje.
Dokazi kažu da su povrede od groma u najvećem delu povrede mozga, nervnog sistema i mišića. Grom može da ošteti ili ubije ćelije, ali može i da ostavi tragove suptilnije štete. Kuperova i drugi istraživači su spekulisali da su hronični problemi rezultat remećenja jedinstvenog unutrašnjeg kola individue.
Ona ističe da i male količine elektriciteta mogu permanentno da izmene ponašanje neurona i drugih ćelija, koje, da bi funkcionisale kako treba, moraju da zavise od delikatnih promena u broju naelektrisanih čestica sa obe strane membrane.
Neki preživeli tvrde da su nakon udara groma dobili neke specijalne i nove moći. „Upoznao sam ljude koji tvrde da ih je grom udario tri puta, te da sada mogu da vide u budućnost, da sviraju klavir ili da celu noć rade one stvari u krevetu“, kaže Atli. „To su sve s*anja“.
Oko godinu dana nakon oporavka, Atli je prisustvovao svojoj prvoj konferenciji preživelih u Tenesiju. Tamo je upoznao dr Kuper, koja ga je zamolila da joj pomogne da održe nedelju dizanja svesnosti o bezbednosti od grmljavine, koja se dogodila 2001. Godine.
Sledeće godine, Atli je kreirao veb sajt struckbylightning.org, sajt posvećen edukovanju ljudi o prevenciji povreda od grmljavine i počeo je da predaje u školama i u kampovima, da gostuje na televiziji itd.
Uprkos promeni ličnosti i bola koji ne popušta – uprkos gladi za objašnjenjem koje bi imalo smisla – Atli se više ne fiksira na pitanju „zašto“.
„Da, prvo sam bio iznerviran i ljut na ceo svet“, kaže Atli. „Probudio sam se i nisam mogao da hodam, da gutam, nisam mogao ništa da radim.
Šta se desilo i zašto? Zašto je grom udario mene, a ne trojicu momaka koji su stajali 4,5 metra od mene? Mogu se pitati koliko god hoću, ali neću dobiti odgovor. To je kao da vičem na okean“.
(Webtribune.rs)
