– Nole je najpotpuniji čovek kojeg sam u životu upoznao – rekao mi je Semir dok smo stajali u podnožju bosanske piramide Sunca. Nisam mogao, a da se ne složim sa tim rečima.
Svoju veličinu Novak je pokazao toliko puta da mi knjiga ne bi bila dovoljna da sve opišem, njega nije zanimalo sebično gomilanje evra i dolara, on je skupljao ono blago za koje Isus kaže da mu rđa i moljci ne mogu ništa – pomagao je u tišini ne samo Srbima, već i Hrvatima (više nego većina hrvatskih sportista), Bošnjacima, slao pomoć u razne delove sveta. Za mnoge od njegovih humantiranih akcija možda nikad nećemo ni saznati.
Đoković je arhetip savršenog Srbina, spoj istinske duhovnosti, predanog fizičkog rada, humanitarnog aktivizma i uspeha u svom poslu. Srbija neće biti velika onda kad njene karte budu iscrtavali kafanski nacionalisti koji liče na četnike iz Bulajićevih filmova.
Niti dok se narod bude zaluđivao zadrugama i sultanovim ženama. Srbija će biti velika onda kad bude kao Nole. Kada se vrati svojoj pravoj istoriji i istinskoj svetosavnoj duhovnosti. Tada će srpski uspesi zaboleti zapad kao Novakova loptica – stoji u tekstu istoričara Gorana Šarića.
