Mnogo će zavisiti od spretnosti i veštine režisera čitavog tog spektakla, ali ja odnekud ne verujem da će Srbija, posle svega kroz šta je pod naprednjacima prošla, progutati od Vučića i tu pilulu. Ubeđen sam da bi šok od saznanja trgao i one koji su se umorili, zapali u apatiju ili divljaju u prazno pošto su zapravo izgubili interesovanje za svoju političku, pa i svaku drugu sudbinu. Samo primera radi, ko je video nedavne nasilne sukobe tokom demonstracija pred Skupštinom, trebalo bi da se upita kako bi, na trijumfalne pokliče i vatromet u Prištini, reagovali te iste delije i grobari, čiji je bes tom prilikom nalazio oduška u interesu službi i Vučića.
Srbija od juna nema vladu, a praktično ni skupštinu, koja ne zaseda od uvođenja vanrednog stanja. Kakve to posledice ima po državu?
To što se Skupština mesecima bez ikakvog razloga ne konstituiše i što u Nemanjinoj bez bilo kakvog parlamentarnog nadzora zaseda grupa činovnika bledih od straha za svoje karijere pokazuje koliko smo nisko pali i kako u ovoj zemlji ne vlada Ustav nego volja jednog čoveka. Ona depeša kojom je Vučića, kada je već bio u avionu za Vašington, Vlada tobože podržala i ohrabrila trebalo je da bude neka vrsta smokvinog lista za činjenicu da je taj čovek pristupio potencijalno sudbinski važnim pregovorima bez ikakvog pokrića i ustavnog ovlašćenja.
Isto se videlo i po sasvim proizvoljno i nesrećno sastavljenoj ekipi koja ga je pratila. Kad čak i prividi ustavnosti i zakonitosti postanu tako traljavi i nemarno konstruisani, to pokazuje u kojoj su meri svi obziri pogaženi i da prepreka samovolji pojedinca više nema. Državi kojoj se tako nešto dešava ne piše se dobro, a u očima sveta ona može izazivati samo sažaljenje, zabrinutost, pa ponegde i zlurado likovanje.
Kada je reč o vladi, imamo i opomene iz EU da je krajnje vreme da bude formirana. Pored toga, Vladimir Bilčik opominje da i gotovo godinu dana nismo otvorili nijedno novo poglavlje u procesu pristupanja EU, napominjući da “svi znamo šta to znači”. Pa šta to znači iz vaše perspektive i koliko je neozbiljno, uopšte, dozvoliti da nas EU opominje da formiramo vladu?
Ta opomena je najbolji dokaz za tvrdnju koju sam upravo izneo, a nije slučajno što se dva poglavlja koja je ove godine trebalo da budu, a nisu otvorena tiču upravo vladavine prava i borbe protiv korupcije, što, kad se samo malo grublje prevede na direktan jezik, znači da smo u očima Evrope još uvek besudna zemlja pod vlašću lopova. Ali ja već godinama sa punim uverenjem, i u svetlosti iskustava koje sam imao tokom delovanja u spoljnoj politici zemlje, ponavljam da su izgledi Srbije da postane član EU praktično nikakvi, i to bez obzira na ispunjenje tzv. uslova, koje Brisel inače menja kako mu se kad prohte. Mi jednostavno nismo poželjni, geostrateški im nismo bitni pod jedinim uslovom da ne postanemo deo ruske interesne sfere, a uvek smo i inače smatrani nepouzdanima. Pa najzad, čak i da nas prime, mi bismo tavorili na samom dnu lestvice, večito sumnjivi i potcenjeni, a sa manje prava i više obaveza od Rumunije, Bugarske i Hrvatske.
Imamo zaokret u spoljnoj politici Srbije, obzirom na trzavice sa Rusijom, potpisivanje deklaracije o Belorusiji, zameranje Kini zbog 5G mreže koje je obuhvaćenoVašingtonskim sporazumom… Da li mislite da je došlo vreme, prema proceni svetskih sila, da se Srbija odluči za “jednu stolicu”?
