Na kompromis među velikim silama, članicama Saveta bezbednosti UN, oprečno se gleda u centrima političke moći u BiH.
Dok iz Banjaluke stižu optimistični signali, političko Sarajevo očajava, a Mostar deluje uzdržano uz primesu zajedljivog zadovoljstva zbog toga što nema podrške moćnih za stvaranje unitarne BiH.
Naviknuta, izgleda, da joj međunarodna zajednica ispunjava sve želje, bošnjačka politička elita kao da se izgubila u vrtlogu svog neuspeha, pa neki njeni radikalniji prvaci posle sednice SB UN čak traže i ukidanje ruske ambasade u Sarajevu!
Ključne pozicije Rusije i Kine na SB UN
Zahvaljujući Rusiji i Kini, zapadne sile nisu bile kadre da usliše želje Sarajeva da se takozvani visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Kristijan Šmit pojavi pred najvišim telom svetske organizacije i pročita svoj izveštaj u kome optužuje Republiku Srpsku i njeno rukovodstvo za rušenje integriteta BiH.
U dokumentu koji je Savet bezbednosti usvojio, međutim, ne spominju se ni OHR, niti Kristijan Šmit, a njegova i sudbina kancelarije kojom rukovodi sada je neizvesna, smatraju sagovornici Sputnjika.
Sudbina OHR neizvesna, predstoji borba
Za profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Radomira Lukića, priča o Kristijanu Šmitu i njegovoj budućnosti na mestu visokog predstavnika još nije završena. Lukić veruje da će Nemačka pokušavajući da ostvari svoju viziju razvoja BiH, uložiti sve napore da njen izabranik ostane u Sarajevu.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
„Mislim da sledi još dosta teške borbe, ali sigurno je da, čak i ako misija OHR-a bude i dalje produžena, ona neće moći da bude u onom kapacitetu i sa onim potencijalima koji su bili, naravno, protivni pravu, jer nisu imali pravnog osnova, kao što su bili do sada“, navodi on.
Sednica Saveta bezbednosti i činjenica da Kristijan Šmit nije dobio priliku da podnese izveštaj bila je krupan udarac za zapadne zemlje, dodaje Lukić, a Rusija i Kina su svojim
uravnoteženim stavom prema svim stranama u BiH u tome odigrale veliku ulogu.
Slično razmišlja i politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara – oko sudbine OHR-a dugo će se lomiti koplja i teško je poverovati da će Zapad pristati na ukidanje kancelarije visokog predstavnika.
„Prvo, duga je procedura ukinuti kancelariju koja postoji 25 godina. Neće, dakle, biti brzog ukidanja, ali njena moć, uticaj, sve ono što su do sada radili u svakom slučaju je oslabilo do neprepoznatljivosti“, smatra Kozomara.
Za Milana Sitarskog, iz Centra za društveno-politička istraživanja iz Mostara, neizvesnost sudbine OHR-a ogleda se u tome što se Savet bezbednosti o tome uopšte nije izjašnjavao
budući da u tom telu nema saglasnosti o legitimitetu ove institucije.
„OHR nastavlja da deluje u jednom međunarodno-pravnom limbu, vakuumu. Mislim da će sve zavisiti od faktičkih odnosa snaga aktera na terenu u BiH, a i velikih sila. Mislim da će se one izjašnjavati od slučaja do slučaja, od konkretne situacije do konkretne situacije“, kaže Sitarski.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
Stanje u BiH ostaje zategnuto
Nameće se i pitanje kako će dešavanja na Ist riveru uticati na unutrašnjepolitičku situaciju u BiH. Kozomara smatra da će se situacija i dalje usložnjavati i ostati zategnuta; međutim, incidenata širih razmera ili oružanog sukoba, prema njegovom mišljenju, neće biti.
„Treba poznavati mentalitet običnog čoveka. Obični građani Bošnjaci su veoma razočarani u svoje rukovodstvo, sigurno im nije do rata i ne znam ko bi od bošnjačkih političara bilo koga mogao da pozove na mobilizaciju.
