Glavni grad zemlje je namerno premešten na sever koji govori ruski kako bi se maksimizirala njena kazahizacija. Pod naslednikom Nazarbajeva, Tokajevim, približavanje centralnoazijske republike geopolitičkim protivnicima Rusije samo je ubrzano.
Kazahstan je 2018. godine potpisao sporazum o vojno-tehničkoj saradnji sa Turskom, koji treba da reguliše sferu vojno-industrijskog kompleksa, vojnu obuku i vođenje određenih
mirovnih misija. Razmatraju se i razrađuju projekti za snabdevanje energentima u evropskom pravcu, zaobilazeći teritoriju Rusije.
Kazahstan takođe aktivno i duboko sarađuje sa anglosaksonskim svetom. U julu 2021. godine učestvovao je u vojnoj vežbi „Stepski orao“ sa američkim, britanskim i kanadskim trupama. NJihov navedeni cilj je bio da razrade „organizaciju upravljanja jedinicama i interakciju međunarodnih kontingenata“.
U stvari, kazahstanske oružane snage su bile uparene sa NATO po standardima Severnoatlantske alijanse. U Sjedinjenim Državama, cilj ovakvih zajedničkih manevara se bez dvosmislenosti naziva: „da treniramo zajedno, da se zajedno borimo“ (Train together to fight together). Pitam se protiv koga?
Da Kazahstan ne želi da bude u istom čamcu sa Rusijom, sada je vrlo jasno stavio do
znanja. Timur Sulejmenov, prvi zamenik šefa Predsedničke administracije Kazahstana, direktno je ovo izjavio:
„Naravno, Rusija je želela da budemo više na njihovoj strani, ali Kazahstan poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. Nismo priznali i ne priznajemo ni situaciju sa Krimom, ni situaciju sa Donbasom, jer ih UN ne priznaju. Poštovaćemo samo odluke donete na nivou Ujedinjenih nacija.“
Nakon što se zvanični Nur-Sultan javno odrekao Moskve, London je dobrodušno potapšao svoje kazahstanske partnere po ramenu, potvrdivši da neće uvesti sankcije protiv njih,
kao protiv Rusije. Štaviše, Velika Britanija i Kazahstan sada nameravaju da potpišu neku
vrstu sporazuma o strateškoj saradnji, kako je izjavio ambasador Kazahstana u Londonu Jerlan Idrisov:
„Nastavićemo naše partnerstvo. Uskoro očekujemo posetu ministra spoljnih poslova Kazahstana Velikoj Britaniji. Nadamo se da ćemo potpisati novi bilateralni trgovinski sporazum, takozvani sporazum o strateškom partnerstvu.“
U međuvremenu, kazahstansko-britanski sporazum o vojno-tehničkoj saradnji već je potpisan 27. aprila 2022. godine, kako je saopštila pres služba Ministarstva odbrane Republike Kazahstan:
„Tokom razgovora razmotrena su pitanja bilateralne saradnje u oblasti vojnog
obrazovanja, borbene obuke, obuke specijalista u oblasti sajber bezbednosti. Nakon sastanka, potpisan je plan saradnje između ministarstava odbrane Kazahstana i Velike Britanije za period 2022-2023.“
Uopšte, u ekonomskom i vojno-tehničkom pogledu Kazahstan sada konačno potpada pod Turke i Anglosaksonce. Istovremeno se postavlja „atomska bomba“ za političku stabilnost ove centralnoazijske republike.
Tako je predsednik Tokajev najavio plan za uvođenje ozbiljnih promena u Ustav Republike Kazahstan, koje bi trebalo da utiču na trećinu njegovih članova. Kao rezultat transformacije, trebalo bi da se pojavi neka vrsta „Druge republike“, koja će očigledno pripadati parlamentarnim. Drugim rečima, ovlašćenja predsednika će biti znatno oslabljena u korist „jakog parlamenta“.
Za državu koja još nije nadživela plemenski sistem svojom podelom na žuze, to znači prelazak u trajnu političku nestabilnost, gde se u najvišem predstavničkom telu međusobno sukobljavaju marionetske partije koje finansiraju oligarsi iz različitih žuza, plemena i klanova. Neminovno će se u političkoj borbi za vlast igrati nacionalistička karta, što garantuje velike probleme severnom Kazahstanu koji govori ruski.
Posetite naš kanal na „Telegramu“- Sve ono što drugi prećutkuju- OVDE
