Ankara nervozna zbog sankcija
Jovanović smatra da su ambicije jedno, a mogućnosti ipak drugo, te da bi Turska uveliko ostvarila pomenute ciljeve da je u stanju da to uradi.
– Naišli su na veliki broj zemalja koji to odbijaju, kao što su Indonezija i Nigerija. Nigerija, recimo, ne priznaje Kosovo jer ima svoj problem sa separatizmom i svesna je da bi uvezla problem u svoju zemlju ako bi udovoljila Turskoj – kaže Jovanović.
To daje Srbiji, ističe Jovanović, pravo da nastavimo sa lobiranjem za povlačenje priznanja, a sa čim smo stali potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma.
– Ako Kosovo uđe u UN, na udaru su zemlje koje su višenacionalnog sastava. Vreme ne radi za one koji su priznali Kosovo i zato žure oni koji su ga ovakvog stvarali, a Turska je toga svesna i zato uskače u voz – kaže Jovanović.
U tom uskakanju nema slučajnosti, ističe Timoti Les, istraživač Univerziteta Kembridž i bivši britanski diplomata. Les za „Blic“ kaže da mu sve to izgleda kao odgovor na zahtev Amerike koja želi da reši pitanje Kosova, a verovatno nema puno poverenja u proces koji vodi EU.
– Grčka se upravo složila da otvori predstavništvo u Prištini. Španija razmišlja o istom. Sada vidimo Erdogana kako se bori za Kosovo. Mislim da ovo nije slučajnost, već je rezultat napora SAD da od kosovske nezavisnosti naprave realnost i to tako što će povećati broj priznanja – kaže Les.
Turska trenutno reaguje na američke zahteve jer mora da pokuša da poboljša svoj odnos sa SAD, ocenjuje Les.
– Ankara je nervozna zbog toga što će administracija Bajdena uvesti sankcije koje bi mogle naštetiti slaboj ekonomiji Turske. To dolazi u trenutku kada EU takođe preti
sankcijama protiv Turske. U takvim okolnostima izgleda da Erdogan traži naklonost Vašingtona zagovarajući nezavisnost Kosova – ističe Les.
Rad na promovisanju interesa Prištine trajna je instrukcija za turske diplomate, ali treba ozbiljno analizirati zašto je Erdogan, koji ništa ne govori slučajno, odlučio da baš u ovom trenutku najavi pojačano lobiranje za priznavanje Kosova, i to izričito u sadejstvu sa SAD, kaže profesor Darko Tanasković, bivši ambasador Srbije u Turskoj i UNESKO.
Tanasković kaže da je od dolaska Bajdenove administracije na vlast povećan pritisak na države koje nisu priznale Kosovo, a posebno na evropske zemlje, prenosi Kosovo onlajn.
– Grčka je najbolji primer. Posle stagniranja procesa priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova tokom poslednjih godina, pa i odustajanja pojedinih država od priznavanja, pretpostavljam da će uslediti intenziviranje procesa usmerenog ka onome što se naziva
„konačnim rešavanjem“ tog otvorenog pitanja koje opterećuje Balkan, ali bez uvažavanja legalnih i legitimnih interesa Srba i Srbije, ili uz minimalno kozmetičko simuliranje ostvarenja tih interesa – ocenio je Tanasković.
Izjava o novoj diplomatskoj ofanzivi ne iznenađuje. Edrogan je 2013. rekao da je “Kosovo Turska i Turska Kosovo“, te da je „Kosovo njegova druga zemlja“. Posle toga je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić otkazao tripartitni sastanak između Srbije, Turske i BiH.
(Mediji)
