Taman se slegla prašina oko najave da bi Grčka mogla da prizna Kosovo, a duhove je uzburkao turski predsednik Redžep Taip Erdogan najavom da će početi jače lobiranje za nezavisnost Prištine. Turska kreće u novi „boj“ za Kosovo, a stručnjaci ocenjuju da je u pitanju težnja Ankare da preko Prištine proširi uticaj u regionu i dođe do naklonosti Vašingtona.
Simbolično, uoči posete turskom delu Kirpa, oko kojeg se već skoro pola veka Turska spori sa Grčkom, Erdogan je najavio ofanzivu. Rekao je da „Turska radi na povećanju broja zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova“, ali i da će po tom pitanju razgovarati sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom.
– Gde god postoje potlačene države, mi smo tu da pomognemo, a jedna od ovih zemalja je Kosovo. Pokušavamo da radimo na povećanju broja zemalja koje priznaju Kosovo. Sada 114 zemalja priznaje Kosovo i želimo da se taj broj poveća. Nadamo se da ćemo ove godine na Generalnoj skupštini UN i sastanku koji ću imati sa Bajdenom ponovo razgovarati o ovoj temi, da po pitanju priznanja Kosova zajedno radimo – kazao je Erdogan.
Tim povodom se oglasio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je najavio da će razgovarati sa Erdoganom.
– Erdogan je veliki političar, realno, i Turska je velika sila… Pokušaću da razgovaram s njim i Grcima. Do 1. septembra, prema Vašingtonskom sporazumu, obe strane imaju obavezu da nema lobiranja za priznanje ni otpriznavanje. Ako od 1. septembra, ili možda pre toga, krenu u akciju priznavanja, mi ćemo se tome suprostaviti – rekao je Vučić.
Vučić je dodao kako veruje da će Erdogan ublažiti taj stav, ali da ako ga ne ublaži, Srbija će se boriti.
– Turska je velika slila, Erdogan je veliki lider, ja sam mali i zanemarljiv i Srbija je manje značajna, ali nije toliko mala da ne bi pokušala da se suprotstavi, jer štitimo svoje. Ovo nije tursko i nije pripadalo Turskoj i neće. Ostaje nam da se branimo – rekao je Vučić.
Jačanje državnih i nacionalnih mišića
Nije slučajno što je Erdogan baš sada lansirao baš ovakvu izjavu. Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Turska je bila druga zemlja u svetu koja ga je priznala, rame uz rame sa SAD, Albanijom i Avganistanom.
Sve do danas, uloga Turske u lobiranju za Kosovo je značajna, a deo namera pokušava da ostvari u okviru Organizacije za islamsku saradnju.
Odnosi jesu na kratko vreme bili poljuljani kada je Priština, kao rezultat Vašingtonskog sporazuma, otvorila ambasadu u Jerusalimu. Tada je Erdogan rekao da je „Kosovo izdalo i njega i muslimanski svet“. Razočaranje je očigledno splaslo, pa je Erdogan nastavio po starom, a iza svega je želja Turske da u praksi pokaže jačanje moći i uticaja, smatra bivši diplomata Vladislav Jovanović.
– Istanbul oseća jačanje svojih nacionalih i državnih mišića, i ne mođe da se suzdrži, a da ih ne upotrebi i proširi delovanje i na Mediteran, Balkan, pa čak i na Kavkaz. Očigledno je da se probudio osmanlijski duh, ali u novim uslovima i ograničenim mogućnostima. Čudno je da ima saosećanja za potlačene zemlje, ali ne i za Kurde koji godinama vape za pravima – kaže Jovanović.
