Dok je sva pažnja i dalje usredsređena na kovid-19, u Britaniji se polako javlja još jedna zdravstvena kriza. Od početka jula bilo je na hiljade više smrtnih slučajeva nego inače koje nije izazvao virus korona.
Prema zdravstvenim stručnjacima, ovo je izuzetno neobično za leto. Iako se očekuje veći mortalitet tokom zimskih meseci, kada prehlada i sezonske infekcije opterećuju zdravstveni sistem, leto je obično zatišje.
Ove godine imamo zabrinjavajući izuzetak.
Prema Zavodu za statistiku, od jula je u Engleskoj i Velsu umrlo 9.619 ljudi više smrtnih slučajeva nego inače, od čega 48 odsto (4.635) nije uzrokovano kovidom-19.
Dakle, ako nisu umrli od korona virusa, šta ih ubija?
Podaci iz Javnog zdravstvenog sistema pokazuju da je u tom periodu bilo 2.103 smrtnih slučajeva više od uobičajenog broja uzrokovanih koronarnom bolešću, 1.552 je imalo srčanu insuficijenciju, 760 umrlih iznad uobičajenog broja bilo je uzrokovano cerebrovaskularnim bolestima, a 3.915 slučajeva bilo je drugih uzroka u pitanju.
Zabrinjavajuće je da su mnogi od ovih uzroka doživeli najveći dijagnostički pad tokom 2020. godine, kada se zdravstveni sistem borio sa pandemijom.
U izveštaju o direktnim i indirektnim efektima pandemije na javno zdravlje koji je britanska vlada objavila prošle nedelje navodi se da je bilo 23 miliona manje konsultacija sa lekarima opšte prakse u 2020. u odnosu na 2019. godinu.
Dr Charlotte Summers, konsultant za intenzivnu negu u bolnici u Kembridžu, rekla je da pacijenti dolaze u teškom stanju, koje se pogoršalo tokom pandemije.
„Izgleda da je zima već stigla. Mislim da je situacija ove godine gora nego ikad u poslednjih 20 godina, koliko me pamćenje služi “.
Prema podacima Zdravstvene službe Engleske, oko pet miliona ljudi trenutno čeka početak lečenja, a ministar zdravlja Sajid Javid upozorio je da bi taj broj mogao premašiti 13 miliona.
Dodatni problem je opšti pad imuniteta. Kućni pritvor, socijalna distanca, izolacija i maske pomogli su u suzbijanju kovid-19, ali i sprečili širenje drugih infekcija.
U godini koja je prethodila 11. julu 2021. godine došlo je do smanjenja broja prijavljenih zaraznih bolesti, i to: kod zaušnjaka 72 odsto manje prijavljenih slučajeva, kod rubeole 84 odsto manje prijavljenih, kod žute groznice 100 odsto manje prijavljenih u odnosu na pet -prosek godina pre pandemije.
Prošle godine najveća stopa prijavljenih oboljenja sličnih gripu bila je 3,8 na 100.000, u poređenju sa 59 na 100.000 tokom 2017/2018.
Iako je sve ovo nesumnjivo spasilo živote, doživljavamo porast zaraznih bolesti koje bi ove zime mogle biti teže nego ikada zbog smanjene zaštite.
Postoji opasnost da će ovaj dodatni pritisak na zdravstveni sistem primorati vladu da ponovo zaključa zemlju tokom zime, uz obavezu nošenja maski i rada od kuće.
Ako je tako, mogli bismo tokom zime završiti u trajnom stanju slabog imuniteta iz kojeg će biti teško izaći. Vladine mere u vezi sa kovidom-19 možda su nehotice dovele do tekuće zdravstvene krize iz koje nema izlaza.
POSETITE NAŠ KANAL NA“ TELEGRAMU“- SVE ONO ŠTO SVI DRUGI PREĆUTKUJU: OVDE
