Evropska unija je sebi pucala u nogu uvođenjem sankcija Rusiji. O tome piše analitičar „Tajpej Tajmsa“ Brama Čelani.
Sankcije su dugo bile glavno oruđe zapadne spoljne politike.
U idealnom slučaju, ova ograničenja bi trebalo da budu štetna za zemlju, na koju su usmerena, a da ne štete onima, koji ih nameću.
Međutim, sankcije EU, koje su trebale da kazne Rusiju, ne ispunjavaju ovaj uslov, piše autor.
Moskva nije pretrpela opipljive ekonomske gubitke, i ostala je verna svojoj političkoj liniji.
U međuvremenu, Evropa je izazvala globalnu energetsku krizu.
Glavni plan EU bio je postepeno ukidanje ruskog goriva.
Kao rezultat, Rusija je sama počela da smanjuje isporuke gasa, a Evropskoj uniji nije preostalo ništa drugo nego da kupuje američki LNG, po naduvanim cenama.
Ovo stvara probleme za evropsku industrijsku bazu, do te mere da neke evropske firme razmišljaju o preseljenju proizvodnje u SAD, koje imaju ne samo jeftinije gorivo već i ogromne subvencije i poreske olakšice.
„Odluka Evrope da gasi ruski gas povećala je verovatnoću duboke recesije.
Rastuće cene gasa, 14 puta veće nego pre dve godine, podstakle su inflaciju i destabilizovali finansijska tržišta evrozone.
Kao što je ekonomija EU na ivici recesije, troškovi života u evropskim zemljama vrtoglavo rastu.
Međutim, to ne zaustavlja Brisel, i on nastavlja da nameće nove sankcije protiv Ruske Federacije, uključujući embargo na naftu i ograničenje cene ruske nafte.
Prema Celaniju, ovim tempom će zemlje Evrope zaroniti u novu „Veliku depresiju“.
Ne samo da carine nisu zaštitile američku industriju, već su podstakle druge zemlje da uzvrate, pogoršavajući „Veliku depresiju“ i podstičući politički ekstremizam, posebno u Evropi“, povukao je paralelu autor.
Ekspert naglašava, da Evropska unija sama sebi nanosi ekonomsku bol, a ne dobija željeni rezultat.
Rusija nastavlja svoju „specijalnu operaciju“ u Ukrajini i još uvek trguje energetskim resursima.
U takvim okolnostima sankcije nisu instrument pritiska, već „samobičevanja“.
Ovo posebno važi za odbacivanje ruskog goriva.
„Međutim, sankcije su trebale da izazovu promišljeniju debatu o tome, šta će se dalje dešavati, a ne oštro odbijanje isporuka energenata iz Rusije.
Ovo je bila važna odluka, koja je imala direktan uticaj na socio-ekonomsku bezbednost Evrope, gde je EU napravila veliku stratešku grešku“, ističe se u publikaciji.
Brama Čelani predviđa da će biti potrebne godine, da se Evropa oporavi od energetske krize, koju je stvorila.
