Home TEMA DANA ŠOKANTNA ANALIZA- ČETVRTI STUB RUSIJE NIJE U NJENOJ VLASTI: KO UPRAVLJA RUSKIM...

ŠOKANTNA ANALIZA- ČETVRTI STUB RUSIJE NIJE U NJENOJ VLASTI: KO UPRAVLJA RUSKIM BANKAMA?

662
0
SHARE

Pogledajmo šta kaže Ustav Ruske Federacije, član 75, stav 2:

„Zaštita i obezbeđenje kursa rublje osnovna je uloga Centralne banke Ruske Federacije, što ona ostvaruje nezavisno od drugih organa državne vlasti”.

U Zakonu o centralnoj banci, član 1. piše takođe da funkcije i punomoći banka ostvaruje nezavisno od drugih državnih organa federalne vlasti. U članu 2. piše nešto još zanimljivije: „Bank Rosiji ima punomoć nad raspolaganjem, korišćenjem i raspodelom vlasništva Banka Rosiji, uključujući i zlatne rezerve. Korišćenje i opterećivanje obavezama rečene imovine nije dopušteno bez saglasnosti Banka Rosiji… Država ne odgovara za obaveze Banka Rosiji, a Bank Rosiji za obaveze države…”.

Šta je, dakle, u pitanju? Bank Rosiji zapravo je privatna banka, koja se ne nalazi pod kontrolom države, već ispunjava direktive Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Kada u javnost izlaze informacije tipa: „Rusija je ušla među pet zemalja sa najvećim zlatnim rezervama”, treba imati u vidu da to zlato ne pripada ruskoj državi, niti se ona time može koristiti – kao što smo videli iz gorepomenutog člana 2. Zakona o centralnoj banci.

Da je centralna banka nezavisna i ne odgovara organima državne vlasti, ne jednom je izjavu dao i Vladimir Putin „da ona u skladu sa zakonom i opštom svetskom praksom, kao nezavisna struktura, nije pod kontrolom države i deluje isključivo samostalno”. Još od 2000. godine u javnosti kruže bajke o tome kako Putin želi nacionalizaciju centralne banke, međutim, njegove izjave govore sasvim suprotno, a konkretnih dela nema.

Vratimo se na najjaču komercijalnu banku Rusije – Sberbank, i čoveka koji njome upravlja, Germana Grefa. O ovom čoveku postoje teško dostupne informacije, bolje rečeno informacije koje se planski skrivaju, a tiču se toga za koga ovaj čovek zapravo radi.

Kakve odnose ima sa američkim holdingom JP Morgan Chase, „teškim” oko 2,5 triliona dolara? Odavno kruži priča da je Gref član međunarodnog saveta ove korporacije, ali dokaz o tome je jako teško naći. Međutim, na zvaničnom sajtu JP Morgan još od 2012. godine može se naći njegovo ime među članovima međunarodnog saveta.

Isti podaci postoje i za 2017. godinu na istom sajtu, doduše na turskom jeziku. Na sajtu Sberbanke ovakve informacije ne postoje. Takva se informacija, naravno, ne može naći ni na Vikipediji. A i kako bi? Ona bi poljuljala verovanje u bajku da je Sberbank državna ustanova.

Za kakve je to zasluge stranom holdingu Gref postao član njihovog međunarodnog saveta? Vrlo verovatno jer holding poseduje onih 45, 64% vlasništva Sberbanke, tj. oko polovine. Međutim, Gref kao glavni menadžer utiče i na preostali paket akcija, tako da je moć upravljanja ovom finansijskom ustanovom potpuno u njegovim rukama. Da… ali – u čijim je rukama on?

Međutim, nije Sberbank jedinstven slučaj problematičnog vlasništva i upravljanja, već i druge velike vodeće kompanije, pre svega iz sfere energetike, kao npr. Gazprom i Rosnjeft. Na svetlost dana izlazi da se pred javnost iznose preparirane informacije, koje ne odgovaraju činjeničnom stanju.

Sve ovo rečeno samo je smernica radoznalima za dalja istraživanja u pravcu razumevanja stanja ekonomije i finansija jedne veoma kompleksne države i njenog očigledno problematičnog upravljanja nacionalnim resursima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here