Piše: dr Ivan Pajović
Uobičajeno je mišljenje da u strukturi državne vlasti postoje tri stuba: zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Međutim, previđa se bitna stvar, da su centralne banke država doktrinarno izdvojene, ustavom definisane kao nezavisne od ova tri stuba vlasti i na specifičan način postale četvrti – stub finansijske vlasti.
Koliko god čudno zvučalo, centralnim bankama prividno suverenih država javnost tačno i ne zna ko zaista upravlja. Slično je i sa strukturom vlasništva i upravljanja u komercijalnim bankama, od kojih neke imaju prividno nacionalni predznak, ali neki drugi pokazatelji govore sasvim drukčije. U ovom tekstu obratićemo pažnju na jednu takvu banku za koju se misli da je ruska.
Struktura političke, a naročito poslovno-finansijske scene u Rusiji, široj populaciji u Srbiji uglavnom je nepoznata. Nije tajna da je u našoj zemlji često prisutan osećaj nekritičke rusofilije, bogato začinjen specifičnim kultom ličnosti usmerenim prema predsedniku Vladimiru Putinu, koga neki čak nazivaju i „carem”. Nemoći i nevolje koje pritiskaju srpsko društvo u očima takvih posmatrača imaju rešenje u „spasu iz Rusije”.
Opčinjenost ruskom nuklearnom moći preslikava se kod lošeg poznavaoca opšte situacije na celokupno rusko društvo i često se smatra da bogatstvo ruske teritorije, velika količina prirodnih resursa, po pravilu podrazumeva i moć same države.
Da li je sve to baš tako?
Stanje ekonomije Ruske Federacije je veoma kompleksno pitanje za jedan kraći članak, ali postoje određeni ilustrativni primeri koji mogu pružiti određenu sliku kako se u toj državi upravlja finansijskim institucijama, pa onda izvesti i drugi kritički zaključci. Oni mogu radoznalog istraživača odvesti do mnoštva saznanja, koja, blago rečeno, mogu da zaprepaste.
Postavivši pitanje „Šta je to Sberbank” i kome pripada, uobičajeno je dobiti odgovor: to je državna i najveća komercijalna banka Rusije, pravi međunarodni finansijski mastodont sa milionima klijenata.
Ona je uvek na čelu spiska moći ruskih banaka, uvek ispred VTB, Gazprombanke, Nacionalnog klirinškog centra, Rosseljhozbanke, Alfa Banke itd, koje su praktično finansijski patuljci u odnosu na nju.
Ona se nalazi uvek u vrhu najjačih ruskih firmi po kapitalizaciji, rame uz rame sa Gazpromom i Rosnjeftom. Štaviše, 2017. godine izbila je po ovom kriterijumu na prvo mesto, ostavivši ova dva giganta iza sebe. Prema dobiti, njen rejting je takođe visok, u poslednje tri godine je na četvrtom mestu, posle Gazproma, Lukoila i Rosnjefta.
Međutim, velika greška leži u ubeđenju ljudi da je u pitanju državna banka, pre svega zato što informacije ne crpe iz zvaničnih statističkih izveštaja, već isključivo iz medija, koji ih dovode u zabludu skrivajući istinu sa određenim ciljem.
Gotovo da nema pisanog i elektronskog medija u Rusiji koji ne predstavlja Sberbank kao državnu banku. Takve tvrdnje javljaju se čak i na zvaničnom sajtu predsednika Rusije. Dakle i sama vlast svesno dovodi narod u zabludu.
Na zvaničnom sajtu Sberbanke postoji deo menija pod nazivom: Akcionari i investitori, sa podmenijem: Struktura akcionarskog kapitala. Prema datoj strukturi Bank Rosiji (Centralna banka) raspolaže sa 50,0% +1 akcijom; pravna lica-nerezidenti (drugim rečima – strane kompanije ili možda samo jedna) 45,64%; pravna lica-rezidenti (domaće firme) 1,52% i fizička lica-investitori 2,84%. Pošto su poslednje dve stavke praktično beznačajne, obratimo pažnju da prve dve čine 95,64% vlasništva, s tim da se ne treba zavaravati kako je Bank Rosiji pod državnom upravom.
