Obojene revolucije postale su toliko uobičajene da su čak i same SAD postale žrtva društveno-političke tehnologije koju su prvi put isprobale na bivšem predsedniku Miloševiću.
I ne samo to, nego i sirijski Kurdi i brojne druge manjine u nacionalno mešovitim državama čekaju kao zapeta puška da ponove scenario s Kosova.
Stoga nije nikakva „teorija zavere“ postaviti pitanje je li drugo zatvaranje u Srbiji išta do društveno-politički eksperiment za ispitivanje kako će stanovništvo širom sveta reagovati na scenario drugog sveopšteg zatvaranja u svetlu straha od drugog talasa virusa krajem godine.
Prosečan svet se plaši onog što smo u prethodnom tekstu nazvali „Kovid svetski poredak“ – distopijskog totalitarizma nametnutog zemaljskoj kugli pod izgovorom suzbijanja zaraze.
Da budemo načisto, kovid-19 postoji, smrtonosan je za jedan deo stanovništva, i smatra se veoma zaraznim, ali deluje verovatno da pojedini politički glumci na državnom nivou koriste situaciju upravo kako bi se očekivalo.
Dolazak Kovid svetskog poretka u Srbiju
Srpski narod je već propatio više nego ijedan drugi ekonomski razvijeni narod u novijoj istoriji uzimajući u obzir nekoliko genocida (srbocida) samo u poslednjem veku, da ni ne pominjemo psihološki šok koji doživljava od rastakanja Jugoslavije 1991. do tekuće okupacije kolevke svoje civilizacije Kosova od strane NATO-a.
Uz dužno poštovanje, on je savršen pokusni kunić za ispitivanje kako već traumatizovano stanovništvo reaguje na iznenadno ukidanje svojih dragocenih sloboda po drugi put u istoj godini.
Prihvati li to pasivno, bez previše otpora, sasvim je izvesno da će njegovim stopama poći i narodi koji su u znatno manjoj meri bili žrtve i ni približno nisu doživeli užase koje su doživeli Srbi.
Pruže li Srbi, pak, delatan otpor, koji će biti udarna vest, to može odložiti drugo zatvaranje širom sveta.
Ono, međutim, verovatno neće biti potpuno otkazano jer će Zapadni pokrovitelji vlade u Srbiji pohitati da joj priskoče u pomoć „savetujući“ svoje marionete kako da na „najbolji“ način „usavrše“ „pravilne“ metode za kontrolu stanovništva da bi drugo zatvaranje globalnih razmera ostalo kao mogućnost u bliskoj budućnosti.
To ne znači da je ovaj scenario neizbežan, već samo da deluje kao najverovatniji u svetlu uvida iznesenog u ovoj analizi, zbog čega nije preterano reći da se o budućnosti sloboda zapadnog sveta verovatno odlučuje u ovoj naizgled opskurnoj balkanskoj državi.
To ne znači da je namera svake državne preporuke u pogledu epidemije bilo gde u svetu usmerena na ukidanje ljudskih sloboda, već da će vlade koje nameravaju da iskoriste situaciju u tu svrhu tokom drugog talasa virusa morati dobro razmisliti ukoliko se srpski narod odlučno suprotstavi.
Endrju Koribko (Oneworld)
(Stanje stvari)
