Godišnji izveštaj danske banke, objavljen ranije ovog meseca, očekuje da će globalne ekonomije preći u modus “ratne ekonomije”, “gde su suvereni ekonomski dobici i samopouzdanje nadjačali globalizaciju”.
Među glavnim najavama banke za sledeću godinu, menadžer robne strategije Saxo banke Ole Hansen predvideo je da bi spot cena zlata mogla da premaši 3.000 dolara po unci 2023. godine – oko 67 odsto više od trenutne cene od oko 1.797 dolara po unci, prenosi „Investitor“.
Izveštaj svoj prognozirani porast svodi na tri faktora: „sve veći mentalitet ratne ekonomije“ koji zlato čini privlačnijim od stranih rezervi, veliko ulaganje u nove prioritete nacionalne bezbednosti i povećanje globalne likvidnosti dok kreatori politike pokušavaju da izbegnu dužničke debakle u svojim državama recesije.
„Ne bih se iznenadio da vidim ekonomije vođene robom koje žele da idu na zlato zbog nedostatka boljih alternativa“, rekao je Sten Jakobsen, glavni investicioni direktor u Saxou za CNBC, prenosi SEEbiz.
„Mislim da će zlato uzleteti“, dodao je.
Iako analitičari očekuju povećanje cene zlata 2023, porast tih dimenzija nije verovatan, prema globalnoj robnoj obaveštajnoj kompaniji CRU.
„Naša cenovna očekivanja mnogo su umerenija“, rekao je za CNBC Kiril Kirilenko, viši analitičar u CRU-u.
„Manje oštrouman Fed verovatno će dovesti do slabijeg dolara, što bi zauzvrat moglo dati bikovima zlata više prostora za disanje i energije za uspon iduće godine, podižući cene bliže 1.900 dolara za uncu“, rekao je.
Kirilenko je, međutim, naglasio da sve zavisi od poteza Federalnih rezervi. „Svaka
naznaka sve većeg ‘jastreba’ od strane centralne banke SAD verovatno bi pritisla cijene zlata naniže“, rekao je.
„Nečuveno predviđanje“ koje će se najverovatnije dogoditi iduće godine, prema Jakobsenu, jeste da će se održati još jedan referendum o Bregzitu.
„Zapravo mislim da je to jedna od stvari koje su vrlo verovatne“, rekao je za CNBC.
Tržišna strateškinja kompanije Saxo Džesika Amir rekla je da bi britanski premijer Riši Sunak i njegov ministar finansija Džeremi Hant mogli spustiti rejtinge Konzervativne stranke na „nečuveno niske nivoe“ jer njihov „brutalni fiskalni program baca UK u veliku recesiju“.
To bi, prognozira banka, moglo da podstakne englesku i velšku javnost da preispitaju glasanje o Bregzitu, s mlađim glasačima koji će prednjačiti, te prisiliti Sunaka da raspiše opšte izbore.
Saxov Amir rekao je da bi opoziciona Laburistička stranka tada mogla da pobedi na izborima i obeća referendum za poništenje Bregzita za 1. novembar, s pobedom glasanja o ponovnom pridruživanju.
„Poslovni ljudi kažu da je jedino što su dobili od Bregzita BDP specifičan za Ujedinjeno Kraljevstvo“, rekao je Jakobsen iz Saxa za CNBC. „Ostalo je samo povećana birokratija“, rekao je.
Anand Menon, direktor think tanka „Ujedinjeno Kraljevstvo u Evropi koja se menja“, rekao je da ovo predviđanje „jednostavno ne drži vodu“.
„Ne mislim da će biti drugog referenduma i ideja da bi (vođa laburista Keir) Starmer usvojio to stajalište je za golubove“, rekao je.
Starmer je na poslovnoj konferenciji u septembru rekao da će njegova stranka „učiniti da Bregzit uspe“.
Javno raspoloženje prema Bregzitu promenilo se od referenduma, rekao je Menon, nakon što je glasanje rezultiralo tankom većinom od 52 odsto birača koji su se odlučili da napuste EU još 2016. godine.
„Apsolutno je slučaj da se čini da se javno mnjenje okreće“, rekao je.
