Takve Netanjahuove odluke, ali i stav SAD, analitičarka Mišelin Išej, koja vodi program
ljudskih prava pri Univerzitetu u Denveru, objašnjava činjenicom da odlazećem izraelskom premijeru značajno opada podrška i u domaćoj javnosti.
– Njegova popularnost je opala jer je narod preumoran od neuspešnih izbora (prim. aut. Uporno se odlaže stupanje na dužnost Jaira Lapida koji je dobio mandat od predsednika nakon poslednjih izbora).
Takođe, Netanjahua čeka suđenje zbog korupcije i on bi nakon silaska s dužnosti lako mogao da završi na robiji – istakla je Išejeva i dodala da je sukob s Palestinom ipak umanjio nezadovoljstvo Netanjahuom, zbog čega on sad grčevito nastavlja s ratom uprkos pozivima međunarodne zajednice, pre svega SAD, da radi na uspostavljanju primirja.
Slične pozive sinoć je uputio i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je istakao da će raditi zajedno sa Jordanom i Egiptom na uspostavljaju primirja u Gazi. On je pozvao na hitno usvajanje rezolucije o sukobu Izraela i Palestine u Savetu bezbednosti UN, naglasivši kako se još žrtava na Bliskom istoku ne sme tolerisati.
Time je Izrael praktično ostao usamljen kada je u pitanju podrška nekih od najvernijih saveznika te zemlje, ali je Netanjahu ipak istakao da nikad neće prestati sa akcijom dok ne postigne potpunu pobedu.
Tako je i sinoć izraelska vojska izvela jedan od najšežćih udara na Gazu od početka najnovije eskalacije sukoba, pri čemu je iz 52 aviona za 25 minuta ispalilo 122 bombe na položaje Hamasa. Izrael tvrdi da je u tom napadu uništio više od 11 kilometara tajnih terorističkih tunela.
(Srpski Telegraf)
