Tadašnja zbivanja u Italiji sugerisala su da bi IFR možda mogao da bude i 2 odsto, 3 odsto ili čak i veći, sve dok znatno kasnije nisu objavljeni i službeni podaci prema dobi i polu stanovnika. Zato je svako razmišljanje o “kolektivnom zaražavanju”, a bez veće sigurnosti u parametre R0 i IFR bilo prilično kockanje sa životima svog stanovništva.
Sve veći broj odgovornijih naučnika počeo je da negoduje i vrši pritisak na Vladu Švedske, pa se premijer Stefan Lofven napokon aktivno uključio u zbivanja. Od 29. marta zabranio je javna okupljanja više od 50 ljudi, čime je smanjio prethodnu Tegnelovu preporuku od 500 osoba.
Uvedene su i jasne preporuke osobama iznad 70 godina da ne izlaze iz domova ako to mogu da izbegnu. Svi koji to mogu pozvani su da rade od kuće, izbegavaju sva putovanja koja nisu nužna, te nastoje da budu izvan kuća samo kada nisu gužve.
Štaviše, premijer Löfven je naznačio je i sankcije radi nepridržavanja tih mera. Zatim je, od 1. aprila, zabranio stanovništvu posete domovima penzionera, nakon što je postalo jasno da je virus prodro već u polovinu tih domova u Stokholmu.
Društvenim mrežama počela su da se šire i upozorenja da starije od 80 godina neće niti stavljati na respiratore u bolnicama, iako nije sasvim jasno radi li se o proverenoj informaciji.
Ali, i takva informacija sigurno je doprinela većem pridržavanju mera. Prema tome, od samog kraja marta Švedska je takođe praktično u karantinu. Veliki deo stanovništva od tada živi na način koji je sasvim otežao širenje virusu. U skladu s time je i opaženo usporavanje broja novozaraženih, koje je nešto sporije od onoga u drugim zemljama, ali ipak prisutno.
Koliko je zabrinutosti bilo u samoj Švedskoj zbog Tegnelovih odluka svedoči izdanje vodećeg švedskog dnevnog lista “Dagens Nyheter” od 14. aprila.
U njemu je čak dvadeset i dvoje najuglednijih švedskih profesora zaraznih bolesti i epidemiologije objavilo zajedničko pismo u kojem su zatražili da se Tegnel povuče i da ostavku, a Vlada preuzme inicijativu i upravljanje krizom.
Razume se, kao posledica te kontroverze u medijima brojni građani – a posebno oni stariji – povukli su se u kuće i dodatno učvrstili karantinsku prirodu “Švedskog modela”.
Treba razumeti da se, nakon svih tih zbivanja, u Švedskoj zapravo više i ne događa ništa toliko različito od onoga drugim zemljama, pa zato treba očekivati i slične ishode. To je javno priznao i sam Tegnel, rekavši kako se i oni oslanjaju na fizičku distancu, samo u nešto manje rigoroznoj varijanti.
Međutim, mediji brojnih zemalja, kao i pojedinci unutar raznih međunarodnih organizacija, nastaviće iz različitih razloga i motiva pisati o “Švedskom modelu”. Vide u tome dobre alternativne priče – “sami protiv svih”, ili “nikakve mere nisu potrebne”.
Ali to je još samo jedna u nepreglednom nizu nedovoljno tačnih informacija kojom ova kriza obiluje. Srećom, razumna rešenja su prevladala na kraju svuda, pa i u samoj Švedskoj.
Da bi neugodnost za Tegnela i njegove sledbenike bila i veća, potrudila se 22. aprila švedska Agencija za javno zdravstvo. Naime, njegov pristup je mogla donekle da iskupi demonstracija da je ipak uspeo u naumu “prokužavanja” vrlo velikog broja ljudi u Švedskoj virusom.
Na stranu to, što niko nije mogao da zna je taj imunitet trajan, ni hoće li štititi ljude i od sojeva virusa stvorenih mutacijama. Ali, agencija je iznela procenu kako će već oko trećine stanovnika Stokholma biti zaraženo novim koronavirusom do 1. maja. Nakon manje od 24 sata, agencija je dramatično povukla već objavljeni izveštaj, zbog greške u proračunu.
