Uz to, nivo postignute zaraženosti potreban za “kolektivni imunitet” zavisi od parametra R0 novog koronavirusa. On se tada nije mogao znati s dovoljnom sigurnošću. Zato je svako razmišljanje o “prokuživanju”, bez jasnije određene vrednosti R0, zapravo bilo zaražavanje stanovništva naslepo. Nije se znalo ni gde je cilj, a niti koliko bi žrtava pritom moglo biti. Zbog toga su tek retke države u svetu uopšte spominjale “kolektivni imunitet”.
Velika većina zemalja odlučila je što brže smanjiti R0 ispod 1,0 kako bi usporili širenje virusa. Time su zaštitile ljudske živote, kupile vreme, naučile koje su im mere dovoljne za suzbijanje epidemije, te razvijale dalje planove u hodu.
Ta strategija je postala poznata kao “čekić i ples”. Temelji se na spašavanju što većeg broja ljudskih života, uz brzo učenje o svojstvima virusa, kao i povlačenje poteza na osnovu najkvalitetnijih raspoloživih informacija.
Sledeća stvar koju treba razumeti o Šveđanima jeste da, prema podacima World Values Surveya, oni iskazuju jedinstvenu kombinaciju poverenja u javne institucije i ekstremni individualizam. To je važno zapamtiti, jer značajno određuje njihov epidemiološki kontekst.
Kao posledica svog sistema vrednosti, Šveđani imaju izuzetno visok udeo domaćinstava u kojima živi samo jedna osoba, čak oko 40 odsto. Uz dodatu, već postojeću kulturološku distancu među ljudima, to je značilo da je velik deo švedskog naroda već bio u određenoj vrsti karantina.
Vlada ih je dodatno pozvala na oprez i sugerisala održavanje udaljenosti. Stanovništvo Švedske ima i jednu od najviših nivoa lične higijene u svetu. Dakle, u Švedskoj se virusu nije bilo lako širiti. U drugim zemljama EU, većina slučajeva širenja virusa događala se u zatvorenim prostorima i unutar porodica. Tu je Švedska bila u velikoj prednosti.
Nadalje, Švedska je poznata i po svojim programima useljavanja visokoobrazovanog kadra iz svih zemalja sveta, kako bi uravnotežila svoje tržište radne snage. Zbog toga danas čak četvrtinu stanovništva Švedske čine relativno mladi useljenici, koji najčešće
žive u velikim gradovima. Oni su tamo postali neka vrsta “tampon-zone” za virus, jer među njima ni brzo širenje zaraze nije dovodilo do značajnijeg broja umrlih.
Zbog te tri okolnosti – kulture distanciranosti, velikog broja samaca u domaćinstvima i velikog udela mladih i zdravih ljudi u gradovima – Švedska je imala znatno povoljniji epidemiološki kontekst, posebno u odnosu na države južne Evrope.
Međutim, čak i da je zahvaljujući tome mogao unapred da računa na znatno sporije širenje virusa u Švedskoj, Tegnel nije nikako mogao da zna koji to nivo “prokužavanja” treba postići. Kada je R0 oko 2-3, tada je dovoljno “prokužiti” oko 60 odsto ljudi. Ali, ako je R0 oko 5-6, a mogao je da bude, tada bi trebalo “prokužiti” i do 80 odsto i više ljudi.
Pritom, za takvo planiranje bilo bi svakako odgovorno znati i kolika je stopa umiranja među svim zaraženima (IFR). Tada su epidemiolozi širom sveta naslućivali da bi mogla biti oko 1% ili manja. No, procene su temeljili na razumevanju epidemija i ponašanja sličnih virusa.
Međutim, za novi virus nisu nikako mogli da znaju koliki je zaista delitelj za izračun stope IFR, jer još nismo imali testove za određivanje antitela u krvi, koji bi nam ga otkrili.
