Briselska birokratija pokušava da kupi političko vreme generisanjem ambijenta straha, od Rusije do neke nove epidemije, i nekom vrstom religijskog ubeđivanja javnosti da treba da se žrtvuje. Pokušava da se spasi i novim kandidatima za članstvo.
Status kandidata su dobile Bosna i Hercegovina i Ukrajina, govori se čak i o takozvanom Kosovu. To je neviđena gimnastika i, na neki način, nova faza ludila. Kandidati postaju zemlje koje ne postoje.
Ali, već sada u stvari, EU u realnosti ne postoji, to je samo unija straha od budućnosti, blok neizvesnosti, i unija dugova. Dugovi su ono što još uvek drži EU na okupu.
Da li je Evropa mogla drugačije? I da li je Nemačka mogla drugačije? Teško da su mogle. Amerika je odavno uspostavila dominantan model destrukcije društva, stvorena je ne samo politička, nego i intelektualna mreža samoubistva.
Uz to, što je ključno, tu je evro koji je vezan za američki dolar i ta veza je vezala ruke političkim vlastima jer je poslovna i finansijska elita u savezu sa Amerikom. Jednostavno, ponor Evrope je odavno uobličen.
To je surova evropska realnost, ma kako izgledala nestvarno.
Siniša Ljepojević (RT)
