I kada je Moskva nekoliko decenija kasnija pristala na ujedinjenje Nemačke celi Zapad, posebno Evropa, tražili su da se to ne dozvoli. Prema nekim izvorima, tadašnja britanska premijerka je čak tražila da Moskva barem zadrži svoju vojsku u Istočnoj Nemačkoj, ako već ne može da spreči ujedinjenje, ali i to je odbijeno.
I tako je došlo da ujedinjenja i formiranja najmoćnije evropske zemlje. Kao „zahvalnost“, savremena Nemačka je kroz krizu u Ukrajini postala jedan od lidera neprijatelja Rusije. Po treći put za 120 godina. To Rusija neće zaboraviti.
Protivprirodni savez
Evropa je prirodno vezana za Rusiju i Istok, Aziju. A Amerika sada tu prirodnu vezu raskida, što je njen strateški cilj, ali i uz svesrdnu podršku Brisela i evropskih elita. Još gore tek dolazi, jer Amerika zahteva da Evropa posle Rusije raskine i sa Kinom. Bez Azije i veza sa Rusijom i Kinom, Evropa nema budućnost. Samo veza, saradnja Evrope, tačnije Nemačke i Rusije, može da obezbedi mir u Evropi.
Američkim ratom protiv Evrope i beskrajnim sankcijama, EU je Rusiji uvela više sankcija nego sama Amerika. Zbog toga će vrlo brzo osiromašiti. I kada Amerika izvuče sav preostali novac iz Evrope, i kao velika sila uspostavi nove odnose i sa Rusijom i sa Kinom, kao velikim silama, vašingtonska elita će napustiti Evropu. Američka politika samo sledi tragove novca a Evropa, privredno opustošena i politički marginalizovana, novca više neće imati. Ostaće sama, napuštena.
Doći će i do raspada Evopske unije. Ta integracija neće moći da preživi poraz u Ukrajini. Sa njenim raspadom, biće dovedeno u pitanje i postojanje NATO saveza. To je već očigledno. Francuska i Nemačka već stvaraju zasebne blokove koji će imati i oružane formacije.
Francuska pokušava da kroz nejasnu Evropsku političku zajednicu formira vojnu silu pod svojom kontrolom, a Nemačka istovremeno predvodi Deklaraciju o novim zasebnim oružanim snagama koju je podržalo 12 članica EU, kao i Britanija i Turska. To su nagoveštaji raspada i EU i NATO.
Velike zemlje Evrope imaju, naravno, i veliku akumulaciju bogatstva i mogu još da izdrže, i zato će samoubistvo dugo trajati. Ali, i to može da se potroši mnogo brže nego što se očekuje.
Uz to, EU praktično funkcioniše na novcu Nemačke. Ali tog novca je sve manje, ili ga više nema. A bez nemačkih para nema ni EU.
Evropa i evropske zemlje treba da se oslone na sopstveni razvoj a ne da čekaju druge. Ali, kako izgleda, one nemaju snage da izađu iz tog začaranog kruga. Beskrajne sankcije Rusiji i uskoro Kini su upravo simbol nemoći i očaja.
Napretka svakog društva nema bez jakih institucija, zaštite vlasništva i vizije razvoja. Sve zajedno to čini takozvano demokratsko uređenje. Svega toga u EU više nema. Rat u Ukrajini je dovršio taj proces samouništenja „stare dame“.
Poseban problem su intelektualne i poslovne elite koje bi trebalo da iznesu obnovu Evrope. EU je nametanjem unifikacije svega i svačega uništila intelektualnu elitu a poslovna kultura se pretvorila u beskrajne prevare.
Poslovna kultura je uništena besomučnim štampanjem para, a dobijanje besplatnog novca kao i gomilanje dugova koji se ne vraćaju i pravdaju lažima postali su osnovna delatnost umesto proizvodnje i razvoja.
