Tada smo mogli da pročitamo o navodnoj ruskoj dubokoj državi koja hoće da smeni Aleksandar Vučića a da za to predsednik Vladimir Putin ništa ne zna i da se to radi njemu iza leđa. Putin je još jako popularan kod Srba pa se ti Vučićevi mediji ne usuđuju još da njega suprotstave Aleksandru Vučiću.
Svi znamo da su to besmislice i zato je i reakcija ruskog ministarstva spoljnih poslova bila tako žestoka. Poslednji natpisi u Dnevnom telegrafu u kome se opet ruski predsednik optužuje da je zajedno sa Bilom Klintonom smenio Slobodana Miloševića opet spadaju u naučnu fantastiku. Vučićev Dnevni telegraf je to navodno saznao iz „pouzdanih izvora“.
Opšte je poznato da kada bi Ruska Federacija pristala da zažmuri nad kosovskim priznanjem Aleksandra Vučića, da bi ova kampanja prestala.
Osam godina Vučićeve vladavine ruskom kapitalu je bikvalno zabranjen pristup u Srbiji. Sve privatizacije koje je aktuelni režim uradio su bile bez prisustva ruskog biznisa.
Rusi su nepoželjan faktor čak i kada su nudili najpovoljije uslove kao kada je u pitanju rudnik bakra u Boru. Jedino što Rusi rade u Srbije jeste železnica od ruskog kredita koji je dobijen još u vreme Borisa Tadića.
Kupovina naoružanja od Ruske Federacije vezana je za to da ona bude po apsolutno niskim cenama uz dugoročne zajmove, vodeći strogo računa o paritetu. Ako je kupovao od Rusa stare Migove, iz EU je kopovao Erbasove nove helikoptere po skupim cenama.
Poslednji događaj sa kupovinom kineskih raketa samo jasno odslikava rajinski mentalitet Aleksandra Vučića i njegovo političko šibicarenje. Kineski mediji pišu da Srbija kupuje od Kine rakete čiji je domet do 100 km.
Valjda da bi pokrio Batjnicu i porodičnu kuću u Jajnicima a odbija ruski S400 čiji je domet više od 400 km. Kineska štampa kaže da se Vučić odlučio na taj korak da se ne bi zamerio Zapadu koji je jako osetljiv na kupovinu ruskog naoružanja.
Predsednik se opet prevario kao i po pitanju Hilari Klinton bez obzira što je toliko „pametan“, jer su Amerikanci tako burno reagovali da je Aleksandar Vučić počeo da se premišlja. On sada kaže da se jesu vodili pregovori oko kinsekih raketa ali da o kupovini još ništa nije definitivno odlučeno.
Klasičan šibicar rajinskog mentaliteta. Vredi naglasiti da ruske rakete S400 Trijumf ovih dana Kina kupuje od Rusa.
Ono što posebno pada u oči, jeste da se svako ko se suprotstavi ovoj antiruskoj histeriji biva izložen napadima kako režimskih tabloida tako i političara bliskih aktuelnom režimu.
Napadima su posebno izloženi Dragana Trifković, Mlađo Đorđević, prof. dr Dejan Mirović i drugi. Malo je nebično da u tim napadima prednjači advokat Goran Petronijević.
Ne navodeći njihova imena ali aludirajući na njih izmišlja da se radi o britanskim špijunima koji se prikazuju kao rusofili. Kao advokat sigurno bi trebao da zna da takve optužbe bez dokaza jesu krivično delo.
Ineteresanto je da je nekada ovaj advokat bio žestok protivnik „Borkovih dogovora“ pa je zajedno sa čelnicima Zajednice srpskih opština sa severa Kosova i Metohije i čuvenim srpskim pravnika Ratkom Markovićem napisao sijaset žalbi Ustavnom sudu Republike Srbije zbog antiustavnog karaktera ovih dogovora.
