Pandemija koronavirusa brzo se pretvorila u najveću svetsku krizu u skorijoj istoriji i otkada ona traje, modeli za upravljanje pandemijom se smenjuju. Prvi na kojem se insistiralo bilo je zatvoriti i blokirati sve; ipak, praksa sada pokazuje da su imali pravo i oni koji su upozoravali da takav pristup nije održiv.
Posle privremenog popuštanja restrikcija tokom leta obruč se sada ponovo steže i čak se i u Srbiji razmatra ponovno uvođenje policijskog časa. Magazin Lancet je jedan od onih koji su komparativnom analizom došli do zaključka da “lokdaun” i druge ekstremne mere, dok se nadamo da će biti pronađen lek za Covid-19 definitivno nisu održive.
Politička zloupotreba restriktivnih mera na stranu, očigledno da otvaranje i zatvaranje zemalja na smenu ne radi posao. Potpuno i trajno zatvaranje nije moguće jer bi svet doslovno stao i već je ogroman broj ljudi ostao bez posla kada su nacionalne ekonomije u prvom talasu počele da se urušavaju.
Sa druge strane, jedina zemlja koja je pokušala suprotan pristup (koji je, ako ništa, dosledan i ne igra sa svojim građanima tu sada već vrlo omraženu igru zatvori-otvori-zatvori) neprekidno se nalazi na meti žestokih kritika čija se suština svodi na isto – Švedska je, navodno, pustila svoje građane da umiru jer je oklevala da uvede stroge mere i stavi sve pod ključ.
Jedina istina u tome je da nema nikakvih dokaza da je švedski pristup išta manje ili više efikasan od bilo kog drugog i da će zaista tek sa određene vremenske distance biti
moguće utvrditi kako je bilo najmudrije upravljati krizom, ali dostupna istraživanja zasad pokazuju da stroge mere ne vode ničemu većem od dodatnog ruiniranja ekonomije i dodatnom opeterećivanju građana.
Novi pristup koji je delimično testiran u zadnjim nedeljama i mesecima u određenom broju zemalja Evrope (čak i u Crnoj Gori) podrazumevao je selektivno zatvaranje delova zemlje – odnosno onih oblasti koje prete da se pretvore u nova žarišta, ako to već nisu. Taj sistem očigledno nije doneo očekivane rezultate pošto su te iste zemlje proglasile – ili su na putu da to učine – policijski čas na nacionalnom nivou.
Tako smo se vratili na početak. Štaviše, broj zaraženih i preminulih sada je višestruko veći nego u prvom talasu.
Poslednje informacije koje stižu iz Evrope su da će uvedene mere i one koje se očekuju u narednim danima trajati mesecima. U velikom broju evropskih država već je uveden ili se
uvodi delimični “lokdaun”. U nekim zemljama je bilo protesta zbog novih mere, a neke zemlje pokušavaju da se masovnim testiranjem bore protiv korone.
U Francuskoj, gde je od koronavirusa od početka epidemije umrlo 44.246 ljudi, takođe se upozorava da će mere trajati neko vreme i da stanovništvo treba da se navikne da „dugoročno živi sa virusom“.
U toj zemlji su tokom vikenda održani protesti protiv tih mera. Skupovi su u subotu održani u Marseju, Nantu, Strazburu, Nici, dok se u Bordou oko 300 katoličkih vernika okupilo ispred gradske katedrale zahtevajući nedeljne mise.
U Nemačkoj je potvrđeno novih 10.824 slučajeva koronavirusa, a nemačka savezna vlada i njene države razmatraju nove restriktivne mere protiv korone da zaustave skok obolelih. Kancelarka Angela Merkel i premijeri 16 nemačkih pokrajina bi trebalo danas da se sastanu i razmatraju o novim merama.
Nemačka je ovog meseca pooštrila mere – restorani i kafići su zatvoreni, ali su škole i prodavnica zasad otvorene.
