Na osnovu onoga što se dogodilo može se zaključiti da je lažne dojave slala organizovana grupa i da je pozadina pre politička nego kriminalna; kriminalna pozadina je uvek povezana sa ostvarivanjem protivpravne koristi – u slučaju srpskih škola izazvana je protivpravna šteta, smatra naš sagovornik.
Međunarodna saradnja je potrebna zato što su ulaganja u odbranu od sajber napada veoma velika, zaključuje Rodić.
„Ulaganja u zaštitu trebalo bi biti proporcionalna onome što štitite, a problem je što oni koji vas napadaju, osim znanja, najčešće ne moraju da investiraju toliko u svoja sredstva napada. Najčešće je potrebno mnogo manje sredstava za uspešan napad, nego što je potrebno za koliko-toliko uspešnu odbranu, a najčešće kod hakerskih napada problem bude jedan čovek, neko u sistemu“, konstatuje on.
Pretnje o postavljenim bombama upućene su elektronskom poštom na adrese 173 škola od ukupno 258 osnovnih i srednjih škola u Beogradu, dok je pre nekoliko dana, putem Tvitera, čovek pod maskom, predstavljajući se kao pripadnik hakerske grupe Anonimus, uputio pretnje Srbiji hakerskim napadima zbog neutralnog statusa Srbije u ukrajinskoj krizi.
(Sputnjik)
