Ako nije, oni će ili pokušati da dovrše blickrig (u tom slučaju ćemo videti novu fazu njihove aktivnosti), ili da se reorganizuju u hodu (što je malo verovatno da će uspeti, najverovatnije bi se to skončalo rascepom na niz grčevitih, loše kooridinisanih akcija).
Kako god, Lukašenko ima šansu. Sada treba da preuzme inicijativu. S obzirom da je opozicija privremeno predala ulice, treba iskoristiti vreme da se pročiste redovi.
Napisao sam da će Makejeve diplomate biti prvi zvaničnici koji će izdati Lukašenka. Makej je taj koji je drži monopol u ministarstvu spoljnih poslova već osam godina. On je taj koji je odgovoran za njegov sastav, moral i lojalnost ambasadora i drugih zaposlenih.
Ako ga, nakon svega što se desilo, Lukašenko ne otpusti, to će značiti da namerava da održava zapadni vektor svoje spoljne politike po svaku cenu, i tada mu ništa neće pomoći.
Takođe se mora pozabaviti izdajom među novinarima, intelektualcima i direktorima koji su pomogli u organizovanju štrajkova.
U idealnom scenariju javnosti bi trebalo pokazati pokajnička obraćanja ovih provokatora, kako bi se raskrinkala tehnologija stvaranja privida „masovnog protesta“.
Pošto je ulica otišla u drugi plan, potrebno je uspostaviti potpunu kontrolu nad obaveštajnim aparatom i infromacionim prostorom.
Ako sve ovo uspe da se uradi pre narednog talasa uličnih protesta, drugi talas majdanskog blickriga će biti mnogo manje neočekivan i strašan od prvog.
Ako se vreme bude gubilo na „sastanke o pitanju Ustava“, druge šanse [za Lukašenka] možda neće biti.
Rostislav Išćenko
Preveo Aleksandar Vujović (Standard.rs)
