To nije sasvim iznenađujuće zato što su svi ovi virusi članovi iste porodice, poput rođaka. Sad moramo da vidimo ima li to uticaja na kliničku praksu. Znači li to da zaražena osoba ima više ili manje izgleda za razvoj bolesti? I ima li to ikakvih implikacija na razvoj vakcine”, rekao je Šafner za CNN.
Adaldža je dodao da nije iznenađen što je video unakrsnu reaktivnost T ćelija kod učesnika koji nisu imali Kovid-19.
“Kovid-19 je sedmi ljudski korona virus koji je otkriven. Četiri vrste korona virusa kruže zajednicom i odgovorni su za 25 odsto uobičajenih porehlada.
Skoro svaka osoba na svetu imala je neko iskustvo sa nekim od tih korona virusa, a pošto su oni iz iste porodie, razvija se neka vrsta unakrskong reaktivnog imuniteta”, objasnio je.
Ovo nije jedina studija koja je pokazala da postoji određeni nivo imuniteta kod nekih ljudi na korona virus.
Alesandro Sete i Šejn Kroti sa Kalifornijskog Univeziteta u San Dijegu objavili su ranije ovog meseca u časopisu “Nature” da “20 do 50 odsto ispitanika neizloženih korona virusu pokazuje značajnu reaktivnost na korona virus”, ali oni su dodali i da klinička relevantnost reaktivnosti ostaje nepoznata.
Sete i Kroti dodali su i da je “do sada utvrđeno da prethodna imunološka reaktivnost na SARS-CoV-2 postoji u određenoj meri u opštoj populaciji”.
(CNN)
