SAD su carstvo podeljeno iznutra. A ”ako je neko carstvo protiv sebe podeljeno, to carstvo ne može da opstane”. I ta unutrašnja pukotina je sada vidljiva sve većem broju ljudi širom sveta.
Američki kosturi su ispali iz ormara, na očigled svih. Trampovi inspirativni govori na otetoj indijanskoj zemlji mogu da nešto znače domaćoj publici, ali sve manje onoj stranoj. NJegova proklamovana privrženost ”judeo-hrišćanskim” vrednostima bi se mogla ozbiljnije shvatiti među pravoslavnim narodima – jer je među zapadnim hrišćanstvo praktično ubijeno – tek kada se Trampova administracija ne bi više mešala u unutrašnje stvari pravoslavnih crkava sve do izazivanja raskola zarad čisto geopolitičkih interesa, kada ne bi koristila jednu hrišćansku državu (Poljsku) kao isturenu vojnu bazu protiv druge (Rusije), i kad ne bi i dalje agresivno gurala diplomatiju ”duginih boja” širom sveta – što je u direktnoj kontradiktornosti sa Trampovom proklamovanom politikom nenametanja vrednosti drugima.
A čak i kad bi, ne daj Bože, pobedio Bajden, ni on više ne bi mogao da uspešno nameće ”američke vrednosti” na drugim meridijanima. Jer, ako je već manje-više priznao da su SAD izgrađene na rasizmu, robovlasništvu, brutalnoj eksploataciji i otimačini – koliko će drugi biti spremni da prihvate ”moralni imperativ” koji se nameće plodovima takvih zločinačkih, nečovečnih delatnosti?
Na kraju, ovde se govori o nečijoj eventualnoj ”pobedi” na izborima u novembru. A šta ako pobednika ne bude bilo? Odnosno, šta ako navodno poražena strana ne prihvati pobedu one druge, usled optužbi za krađu glasova, nepošteno glasanje putem pošte, neregularnosti usled daljeg porasta nasilja i razbuktavanja epidemije, nezakonitog glasanja onih koji nisu državljani?
Po prvi put otkako se pamti, i o takvim mogućnostima se može legitimno i sasvim realno govoriti.
Ovako, ukratko, stoje stvari sa SAD u dane obeležavanja američkog Dana nezavisnosti, Leta Gospodnjeg 2020.
Aleksandar Pavić (Sveosrpskoj.com)
