Otvor na zidu nasuprot ulazu u ovu pećinu, vodi u tesan, vijugav prolaz – to je ulaz u prave, prirodne pećine. Prolaz se završava stazom koja se proteže duž ivica ogromne pukotine u tlu, stazom uklesanom duž zastrašujućeg ponora koja vodi još niže, do dugačkog niza podzemnih tunela i pećina, kojima se može putovati čitavom dužinom ostrva, pa čak i dalje.
Po legendi, ovi podzemni prolazi bili su u davna vremena povezani sa podzemnim kriptama koje čine današnje rimske katakombe. Postoji mogućnost da je ova legenda istinita – treba se prisetiti da je Mediteransko more stvoreno tek posle period neolita, tako što je došlo do kataklizmičnih tektonskih premeštanja zemljine kore. Ako su drevni tuneli i postojali i povezivali sva ta mesta, sasvim je moguće da su se urušili nakon strašnog zemljotresa koji je protresao planetu, a sećanje na njih je do nas stiglo u obliku legendi i narodnih priča.
Tuneli ispod Hipogeuma su zapečaćeni još otkako je jedan učitelj osnovne škole poveo u pećine 30 svojih učenika. Nestali su svi, učitelj, učenici i vodič. Vlasti su tvrdile da su se verovatno na njih obrušili zidovi. Spasilačke ekipe nisu pronašle nikakav trag nestalih.
Pričalo se da su se na različitim delovima ostrva nedeljama čuli odjeci vriske i dozivanje izgubljene dece, ali niko nije uspeo da locira izvor zvuka. A ako su se zidovi zaista obrušili, kako to da niko nije uspeo da pronađe urušavanje i spase preživele? Misterija je i kako su deca uspela da prežive nedeljama, koliko su se njihova dozivanja i krici čuli?
U svakom slučaju, posle tog nemilog događaja, svi ulazi u podzemlje Malte su zapečaćeni i nikome više nije dozovoljeno da istražuje.
