Na severoistočnj obali ostrva postoji nekoliko velikih zaliva. Jedan od njih je poznat pod imenom Velika Luka. Na njegovim obalama sagrađen je glavni grad Malte, La Valeta. Nekoliko kilometara od grada ka jugu, veliki plato Koradino nadvisuje ravnicu koja vodi do obale. Na platou je sagrađeno maleno seoce Kasal Paula. Sa tog mesta se, kao na dlanu, vide La Valeta, Velika Luka, ravnica koja vodi do njih i dobar deo okolnog mora.
Kada su 1902. radnici kopali bunar u Kasal Pauli, bukvalno su propali u zemlju. Tako je sasvim slučajno pronađen zaboravljeni ulaz u spoljašnju odaju Malteške pećine. Ovaj ulaz je nazvan Hipogeum Hal Saflieni, s obzirom da je bunar trebalo da bude iskopan za porodicu čija se kuća nalazila u glavnoj ulici sela nazvanoj Hal Saflieni. Hipgeum je latinski naziv za podzemnu strukturu, jer je odaja u koju su radnici propali bila samo prva u čitavom kompleksu pećina: tri su predstavljale seriju odaja iskopanih u čvrstoj steni, a tri sledeće su otkrivene na još nižem nivou.
Arheolozi su kasnije otkrili da su ove podzemne odaje locirane u središtu drevnog, neolitskog sela. Na osnovu konstrukcije kamenova kraj ulaza, pretpostavlja se da su, u nekom davnom vremenu, za to kamenje pred ulazom u pećinu vezivane ljudske žrtve. Ulaz, zidovi i tavanice nekih od prolaza i prostorija, ukrašeni su crvenim okerom i primitivnim umetničkim slikarijama.
Ali kada su prvi put otkrivene, tri pećine su bile pretrpane skeletima oko 30 000 muškaraca, žena i dece. Pošto su kosti uklonjene, ukazali su se primitivni murali. Imali su oblik dijamanta i izduženih ovala, spojenih talasastim linijama i vrtlozima. Svi ti ukrasi bili su iscrtani isključivo crvenim okerom.
NESTALI UČENICI
Kada se prođe kroz ulaz, uskim prolazom se stiže do prve prostorije. Tu je pronađeno „proročište“. Proročište je poluloptasta rupa u zidu, postavljena niže od usta čoveka prosečne visine. Otprilike je 60 cm u prečniku, tako da čovek može da govori kroz tu rupu. U zadnji deo pećine je uklesana iskrivljena linija ukrasa koja je služila kao rezonator.
Glas onoga ko govori kroz rupu je pojačan i gromoglasno odjekuje kroz preostale odaje pećine, stvarajući efekat koji je sasvim sigurno uterivao strah u kosti primitivnim ljudima i navodio ih da da prinose svoje saplemenike na žrtvu biću koje govori „glasom Boga“.
Kroz uzani prolaz stiže se na donji nivo i u još jednu odaju. U centru ove prostorije nalazi se kružni kameni oltar sa žlebovima, o čijoj se ulozi samo može nagađati. U zidove prostorije uklesane su brojne niše, a u njima strukture nalik krevetima na sprat, sa šupljinama za glave, tela i stopala bića koja su bila visoka najviše oko 1,20 m a mnoga su, očigledno, bila i niža.
Ispod ove prostorije je mali, tesni prolaz koji se završava još jednom velikom podzemnom
odajom, odakle se kroz procepe u steni ulazi u ulazi u druge manje pećine koje okružuju tu prostoriju. Jedan otvor je, međutim, prozor koji gleda u drugu pećinu, a prekriven je velikom kamenom pločom. Prozor gleda na dole u ono što je, bez ikakve sumnje, morao biti zatvor. Kako su bića visoka jedva 1,20 m mogla da pomeraju tu ogromnu kamenu ploču, još uvek je misterija.
