Avion kompanije Malaysian Airlines na letu 17 (MH-17), koji je oboren 17. jula 2014. godine u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, usmrtio je sve putnike na avionu.
Za to su odmah okrivljeni proruski dobrovoljci u Donbasu koji se bore protiv pristalica građanskih nemira na Majdanu , neonacističkog Azovskog bataljona i ukrajinske vojske.
Krivica je bila prepisana miliciji u Donbasu, bez istrage, a mnoga pitanja su ostala bez odgovora. Na ova pitanja odgovorio je bivši potpukovnik ukrajinske službe bezbednosti Vasilij Prozorov, koji je pobegao u Rusiju, u dramatičnom novom dokumentarcu pod nazivom “MH-17: U potrazi za istinom”.
Uzbunjivač u 39-minutnom dokumentarcu u potpunosti delegitimiše nalaze koje su pronašli holandski istražitelji i svetski lideri koresteći klasifikovane dokumente u koje je imao uvid zahvaljujući svom visokom položaju i ljudi bliskih njemu, kao i iskaze svedoka, uključujući i volontere iz Donbasa.
Odgovornost za istragu tragedije pripala je holandskom istražnom timu kome se pridružio holandski odbor za bezbednost, koji je tvrdio da su MH-17 oborili dobrovoljci iz Donbasa raketom Buk.
Prozorov osporava tu tvrdnju i dovodi u pitanje zašto je Malezija, koja je bila vlasnik MH-17, gurnuta na periferiju istrage i prednost data holandskoj strani.
To samo po sebi ne osporava da dobrovoljci iz Donbasa nisu bili odgovorni, ali to pokazuje da postoji jasan dnevni red kada se zemlja sa direktnim interesom za ovu tragediju odbaci.
Zanimljivo je da su holandski istražitelji u potpunosti zanemarili deklasifikovane informacije Ministarstva odbrane Rusije, da je raketa korišćena za rušenje MH-17 poslata u oblast Lviv u zapadnoj Ukrajini blizu poljske granice tokom sovjetske ere, na suprotnom kraju zemlje u odnosu na Donbas.
Prozorov je uspeo da otkrije i serijski broj rakete (8-8-6-8-7-2-0). Ovo otkriće je upotpunjeno i činjenicom da je ukrajinski vojni protivavionski puk 156 delovao u Donbasu i imao vozila BUK u službi u regionu, što potvrđuju dva ispitanika koji su služili u puku, dovodeći u pitanje zašto holandski istražitelji ignorišu tako krucijalne informacije.
Ovo dolazi nakon što je sada dokazano, kako je objašnjeno u dokumentarcu, da je navodno kretanje ruskog Buka u Ukrajini lažirano, pri čemu je korišćena jedna fotografija sa slikom traktora i prikolice u koju je insertovana slika vozila Buk.
Međutim, ukrajinska služba bezbednosti, koja koristi 156 protivavionski puk nije delovala sama, a postojali su značajni zajednički napori sa spoljnim državama, pre svega Britanijom, ali i Australijom.
Dokumentarni film otkriva da su ukrajinski general-major Valerij Kondratjuk i potpukovnik Vasilij Burba, od kojih je Prozorov poznavao drugog, bili sa dva agenta britanske tajne službe 22. juna 2014. u vojnoj zoni nekoliko nedelja pre tragedije MH-17.
Prozorov tvrdi da je Burba ostao sa britanskim agentima u regionu i da je zajedno sa ukrajinskim bezbednosnim službama planirao da sruši MH-17.
Pošto je to predvodila britanska obaveštajna služba, ne iznenađuje to što je Englez Eliot Hidžins, bivši trgovac donjim vešom, koji je studirao politiku ili novinarstvo, svoj opskurni blog podigao na veb lokaciju Bellingcat, uz novčanu pomoć od Fondacije Otvorenog društva Džordža Soroša, samo nekoliko dana pre tragedije.
Hidžins je unapređen do te mere da je počeo blisko da sarađuje sa Atlantskim savetom, što Edvard Kurtins opisuje kao “tink-tenk sa dubokim vezama sa američkom vladom, NATO-om, kreatorima rata i njihovim saveznicima i Nacionalnom fondom za Demokratiju, još jedna zloglasna američka organizacija, snažno uključena u takozvane operacije promene režima u celom svetu”. Hidžins je takođe vodio kampanje dezinformacija o optužbama o posedovanju hemijskog oružja protiv sirijske vlade.
