Legendarni srpski komandant je sahranjen bez ikakvih vojnih počasti u porodičnu grobnicu u prisustvu porodice i najbližih prijatelja.
Sahrani nije prisustvovao niko od poštovalaca, a za to su se postarali novi vladari oličeni u ljudima u kožnim kaputima, koji su lično nadgledali skromnu porodičnu sahranu.
Petar Bojović je jedini srpski vojvoda koga su ponizili unuci njegovih ratnika iz balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
O vojvodi Bojoviću se ćutalo tokom komunističke diktature i nije se tačno ni znalo mesto na kojem je sahranjen.
Na nadgrobnom spomeniku bili su uklesani samo ime, prezime i vojni čin, koji su se iz daljine teško mogli uočiti, pa je 1989. godine Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine postavilo spomen bistu.
Rehabilitacija vojvode Bojovića počela je relativno nedavno. U Novoj Varoši je 1997. godine na Vidovdan otkriven spomenik u znak zahvalnosti za sedam ratova u kojima je učestvovao.
Njegov najmlađi sin Dobrica je 26 vojvodinih odlikovanja 1950. godine zaveštao Kosti Rakiću da bi ih sačuvao od komunističke pošasti.
Odlikovanja su prvi put izložena tek 15. septembra 2016. godine u Predsedništvu Srbije.
Arčibald Rajs o Bojoviću
“Vojvoda Bojović je vatreni patriota. On je svoj život posvetio svojoj zemlji. Njegove glavne osobine su iskrenost, požrtvovanje i dobronamernost. Ovaj hrabri vojnik je blag. Njegov glas, malo potmuo, gotovo se nikad ne izdiže i njegove oči koje gledaju pravo u vaše, imaju nečeg melanholičnog. To je nostalgija za otadžbinom i žalost za svima onima koji su izginuli za njenu slobodu”, pisao je Arčibald Rajs o Bojoviću.
Vojni uspesi i odlikovanja
Bojović je učestvovao u šest ratova i odlikovan je sa 26 srpskih i jugoslovenskih odlikovanja i 16 u drugim državama, među kojima su Rusija, Francuska i Velika Britanija. Predvodio je Prvu armiju u proboju Solunskog fronta, septembra 1918. godine. Pod njegovom komandom, Prva armija je oslobodila Pirot, Leskovac, Vranje i Niš, a 1. novembra 1918. godine, ušla je u Beograd. Bio je jedan od komandanata u srpsko-turskim ratovima, ratu sa Bugarskom, balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Predvodio je proboj Solunskog fronta, a umro je od nakon prebijanja od strane partizana.
Bulevar vojvode Bojovića
Gradsko veće Beograda je 15. maja 1936. godine, na predlog gradonačelnika Vlade Ilića, donelo odluku da se novi bulevar, koji je trebalo da prolazi kroz Donji grad oko Kalemegdana i poveže Karađorđevu sa Dušanovom ulicom, nazove Bulevar vojvode Petra Bojovića. Novi je trebalo da bude nazvan po Bojoviću zbog zasluga u oslobođenju otadžbine u ratovima 1912–1918 godine. Bulevar tada, međutim, nije nazvan po vojvodi Bojoviću. To se dogodilo 60 godina kasnije.
Austrijski kaplar Tito ne odgovara ženi srpskog vojvode
Članovi njegove porodice su posle rata žigosani kao narodni neprijatelji i ponižavani, Bojovićeva supruga Mileva pisala je 26. aprila 1946. godine komunističkom vođi Josipu Brozu pismo u kojem ga je molila da joj kaže gde joj je zatvoren sin i zašto je uhapšen, a nikome nije učinio zlo. Bivši kaplar austrijske vojske, Hrvat Josip Broz, koji je zaseo na vlast u Beogradu, nije udostojio odgovora ženu srpskog vojvode. Mileva je umrla 1956. godine, pre nego što je njen sin Dobrica izašao iz zatvora.
