Nakon što je radio u podružnicama Edison Telephone Company u Budimpešti, Parizu i drugim gradovima širom Evrope, Nikola Tesla je otišao u Ameriku da upozna čoveka koji ga je prvobitno i zaposlio – Tomasa Edisona.
Rad za Edisona je bio težak (pošto Edison nije ispunjavao svoja finansijska obećanja), ali Tesla je ubrzo pronašao podršku za svoja istraživanja, razvojne projekte i pronalaske.
Sponzori poput Džona Pijerponta Morgana (J.P Morgan), Džordža Vestinghausa i Džona Džejkoba Astora bili su među onima koji su videli pravi potencijal u Teslinom mladom, preduzetničkom duhu, koji će doneti kapital svojim tehnološkim otkrićima iz oblasti elektrike, bežične komunikacije i fizike.
Prema zvaničnim dokumentima, Nikola Tesla se u Ameriku doselio 7. aprila 1882. godine u 25. godini, iako se već nekoliko puta našao tamo sedamdesetih godina 19. veka, sarađujući sa Edisonom.
Tesla je u Njujork došao kao „radnik“, iako se na kraju ispostavilo da je postao vrsan pronalazač, kome se pripisuje oko 700 patenata.
Njegova silna tehnološka otkrića su privukla pažnju onih željnih svetske dominacije i superiornosti.
Nažalost, mnogi Teslini izumi su ukradeni i kasnije iskorišćeni za stvaranje oružja.
Takođe, mnogi Teslini patenti dospeli su u ruke nacista pre i za vreme svetskih ratova. Kao rezultat toga, Tesla je često nailazio na sporove oko prava na patente.
Iako je uspeo da dobije većinu sporova, njegova tehnologija je više puta ukradena i prodata nemačkim nacistima, ali i drugim stranim vlastima, tako da nikad nije ostvario finansijski uspeh koji je zaslužio.
U vreme svoje smrti (ili ubistva, kako kaže Skorzeni), 6. januara 1943. godine, Tesla bukvalno nije imao ni dinara.
On je na pravoslavno badnje veče pronađen u krevetu, obučen u svečano crno odelo, sa rukama prekrštenim na grudima. Priča se da je znao šta ga čeka, te je zato obukao svečano crno odelo pre smrti. Velika je to laž čak i za velike umove kao što je t bio Nikola Tesla.
To je pravi i jedini dokaz da je Tesla ubijen i da su ga njegove ubice, Oto Skorzeni i Rajnhard Gelen, preobukle i ostavile u krevetu. Razlog? Teslini uspesi nisu prošli nezapaženo od strane mnogih industrijskih kapitalista i svetskih vlasti.
Zapravo, veći broj njegovih izuma je razvijen kroz tajne vladine programe koji su počeli ubrzo nakon otkrića naizmenične struje, elektromagnetne energije, električnih motora, generatora, kalema, radio prenosa, uređaja za uštedu energije i tehnologija za bežični prenos.
Pošto je Tesla bio isuviše zauzet istraživanjem u laboratorijama, njegove finansijske i pravne poslove je obavljao njegov najbliži saradnik, Džordž H. Šerf.
Šerf je često savetovao Teslu u vezi sporova, ugovora, ponuda i finansijskih poslova.
Šerf je bio uz Teslu tokom svih njegovih uspona i padova, često tražeči kredite za Teslina istraživanja.
Pred kraj svoje karijere, Tesla je izbačen iz Valdorf-Astorije, gde je boravio dugi niz godina, zbog duga koji je prevazišao 20.000 dolara, što je tada bila ogromna suma novca.
Dok je Tesla radio na tajnim vladinim projektima u Kolorado Springsu, Šerf je vodio Tesline poslove. Ubrzo je započela izgradnja tornja za bežični prenos energije (Vordenklif) uz pomoć novca koji je uložio J.P. Morgan.
