Tim naučnika u Nemačkoj je otkrio da savremeni ljudi dele DNK, za koju se veruje da pripada vanzemaljskoj rasi poznatoj kao “Anunaki”.
Sve do nedavno, uvreženo mišljenje je bilo da su savremeni ljudi “homo sapiensi”, postojali na Zemlji 200.000 godina. Ali sada novo istraživanje sugeriše da bi savremeni mozak mogao biti star oko 35.000 godina.
Tim istraživača sa Maks Plank Instituta za evolucionu antropologiu u Nemačkoj je ukazao na period kada je ljudski mozak dostigao svoj trenutni oblik, kako su ove nedelje objavili britanski mediji.
Savremeni ljudi imaju daleko više “zaobljen“ oblik mozga nego raniji hoiminidi kao što su “neandertalci”. Ali tek relativno nedavno je prednji deo postao viši, a strane paralelnije. U evolucionom smislu, ova iznenadna i brza promena je ta koja je “homo sapiensa” odvojila od ranijih formi u evolucionom drvetu, a to se dogodilo mnogo skorije nego što se ranije pretpostavljalo.
Iako postoji uverenje o savremenom čoveku kao krajnjem preživelom, koji se raširio i naselio širom sveta, ova iznenadna masivna promena dovodi do pitanja: da li je imao pomoć?
Teorije o “drevnim astronautima“, “posmatračima“ iz Biblije, “Anunaki“ iz Sičinovog prevoda sumerskih tekstova, sve ove ideje govore o brzom ponovnom stvaranju čoveka u novom izgledu, u zavisnosti od toga čije priče se slušaju. A postoje i mnogi koji misle da ti “izmenjeni“ ljudi potiču od krvne linije današnjih Iluminata.
Istraživački tim naročito ukazuje na to da su promene u lobanji bile te koje su omogućil promenu veličine mozga, oblika i funkcije.
Ove promene su omogućile “homo sapiensu” da naprvi značajan razvoj u ponašanju, i kao savremeni čovek je počeo da:
Izrađuje alat
Razvija radnu i dugotrajnu memoriju
Poseduje samosvest
Koristi jezik
Planira aktivnosti
Razume brojeve
Obraća pažnju na svoje okruženje
Razvija složene emocije
A ove osobine su karakteristike koje definišu današnju ljudsku civilizaciju. Zaista, nemoguće je zamisliti čovečanstvo bez ovih osobina, ali čak i od ranijih hominida, “homo sapiens” se odvaja.
Čini se da ove promene odvajaju “neandertalce” od “homo sapiensa”, a još uvek nije jasno kako se to desilo i kako je savremeni čovek postao toliko drugačiji. Pišući za “Science Advances”, tim iz Maks Plank instituta ne pokušava to da objasni, ali njihovo istraživanje je vreme te iznenadne evolucije dovelo do današnjeg dana.
A sada imamo daleko kraći vremenski okvir od razvoja savremenog uma i početka civilizacije i istorijskih zapisa. Umesto savremenog čoveka koji živi u kamenom dobu 190.000 godina pre rođenja pisanja, nauke, poljoprivrede, arhitekture i religije – sada postoji samo 20.000 godina, što smanjuje verodostojnost da se sve to desilo pukom slučajnošću.
Kako je čovekova pamet prevazišla njegovu mudrost od samog početka industrijskog doba, shvatanje zašto se čovek našao odvojenim o prirode oko njega, i da li je to zaista zbog toga što su vrste genetski manipulisane od strane posetilaca – to postaju ključna pitanja.
Možda bi nam ti odgovori mogli pomoći da razumemo našu destruktivnu potrebu, i dobijemo odgovore na kontinuirani opstanak čovečanstva. Sada, više nego ikada pre, postoje razlozi da se pomisli da je ljudska rasa nastala iz nečega više od same prirode, vremena i puke slučajnosti.
