Erih fon Deniken objavio je 1976. godine svoju teoriju o Uskršnjim ostrvima, naravno, vezanu za vanzemaljce. Po njemu, divovske kipove je mogla da podigne samo nadljudska inteligencija. Vanzemaljci se nisu, tvrdi Deniken, slučajno našli na ostrvu sa kojeg nisu
mogli da odu, pa su, iz puke dosade isklesali stotine kipova, gde je na kraju po njih došao svemirski brod.
Da bi potkrepio svoju tezu, Deniken kaže da domoroci nisu imali ni čime da klešu tako tvrd kamen, niti sredstva da ga pomere, i da ih, uostalom, nije bilo dovoljno za tako velike poduhvate. ‘Šeširići’ na kipovima su, po Denikenu, naravno, kacige.
Tor Hejerdal je 1976. godine, na insistiranje jednog američkog publiciste koji je kasnije od toga napravio knjigu, odgovorio Denikenu pobijajući njegove teze. Ipak, dosta sveta i danas veruje Denikenovim tvrdnjama.
Zar ne ide njima u prilog i jedna od ostvrskih legendi koja govori o ljudima – pticama? Po
Denikenu, oni su simbol vanzemaljaca, dok antropolozi o njima misle isto što i o ostalim animalnim simbolima.
Postoji i hipoteza da su prve kipove zaista pravili vanzemaljci ili prve generacije njihovih potomaka, nastalih genetskim mešanjem sa domorocima. Kasnije je sećanje izbledelo, ali su stanovnici ostrva nastavili da ih prave, sada već kao svoje idole.
ISTORIJA USKRŠNJEG OSTRVA
V-VIII vek nove ere:
Na ostrvo stižu prvi naseljenici. Genetske analize zuba i mitohondrijalne DNK pokazuju da su ovi ljudi stigli sa Markeskih ostrva u Francuskoj Polineziji, udaljenih od Uskršnjeg ostrva 4.185 kilometara ka zapadu. Najstarija ostrvska statua potiče iz 5. veka nove ere i neverovatno je slična Tiki statuama sa Markeskih ostrva.
IX-XI vek nove ere:
Rađanje civilizacije Rapa Nui. Svaki klan pokušava da napravi najveći i najbolji Moai – gigantsku skulpturu koja predstavlja njihove pretke. Bavili su se ribolovom, poljoprivredom i gajenjem živine.
XII-XVI vek nove ere:
Vrhunac Moai religeije. Rapa Nui su svoje džinovske skulpture transportovali pomoću drvenih oblica, napravljenih od stabala drveća.
XVI vek:
Siromaštvo morskih resursa, nateralo je ljude da gotovo potpuno iscrpe zemljište. Previše
stabala je posečeno da bi se transportovale skulpture. Ljudi su izgubili veru u pretke i Moai religija je napuštena. Međusobno zaraćeni klanovi se bore za prevlast nad ograničenim ostrvskim resursima hrane, a kanibalizam postaje svakodnevna pojava.
XVII-XVIII vek:
Religija Čoveka – Ptice se uzdiže na vreme da spreči pojavu potpune anarhije na ostrvu. Petroglifi pokazuju da je šampion takmičenja Čoveka – Ptice bio izuzetno poštovan i obožavan.
XVIII-XIX vek:
Dolazak Evropljana bio je više nego što je krhki ekosistem ostrva mogao da podnese.
Tokom 1862. godine, većina ostrvskih domorodaca je završila u kandžama trgovaca robljem.
Oni koji su uspeli da pobegnu i da se vrate, svojim saplemenicima su doneli novu nevolju – male boginje. Tako je zauvek izgubljen i ključ za razumevanje pisanog jezika Rapa Nui.
Kipovi sa Uskršnjih ostrva i dalje su predivni i posebno tajanstveni. Možda će ta tajna, nekim čudom, jednog dana biti otkrivena, a sve dotle teorije o njima će biti samo manje ili više verovatne.
