Home POGLEDI JEDNO OD NAJSMRTONOSNIJIH MESTA NA SVETU: OSTRVO USRED PUSTINJE ČUVA STRAŠNU TAJNU

JEDNO OD NAJSMRTONOSNIJIH MESTA NA SVETU: OSTRVO USRED PUSTINJE ČUVA STRAŠNU TAJNU

311
0
SHARE

Na granici Kazahstana i Uzbekistana, okružen kilometrima toksične pustinje, nalazi se jedno ostrvo. Ili barem, nešto što je nekada bilo ostrvo.

Vozrozhdenija je nekada bilo živopisno ribarsko selo okruženo tirkiznim lagunama, kada je Aralsko more bilo četvrto najveće na svetu i obilovalo ribom.

Ali nakon godina zlostavljanja, voda se povukla i more se pretvorilo u prašinu, reke koje su ga hranile preusmeravale su se za navodnjavanje polja pamuka. Danas je sloj slanog peska, prepuno kancerogenih pesticida, sve što ostaje od drevne oaze.

Ovo je mesto gde živa u termometrima redovno pokazuje 60 °C, gde su jedini znakovi života kosturi sasušenih stabala i kamenja. Sada je Vozrozhdenija progutala toliko toga da je postala deset puta veća od izvorne veličine i sada je poluostrvo povezano sa kopnom.

Ali zahvaljujući još jednom sovjetskom projektu, to je jedno od najsmrtonosnijih mesta na planeti. Od sedamdesetih godina, ostrvo je bilo poprište u brojnih zlokobnih događaja.

Godine 1971. jedna je mlada naučnica obolela nakon što je istraživački brod, Lev Berg, zalutao u smeđu maglu. Nekoliko dana kasnije završila je u bolnici uz dijagnozu boginja. Svima je to bilo čudno jer je već bila vakcinisana protiv ove bolesti.

Iako se oporavila, epidemija se nastavila i zaraženo je još devet osoba u njenom rodnom gradu, od kojih su tri umrle. Jedan od njih bio je njen mlađi brat.

Godinu dana kasnije pronađeni su leševi dvojice nestalih ribara na njihovom brodu. Veruje se da su umrli od kuge. Nedugo zatim meštani su počeli da izvlače mreže pune mrtvih riba. Niko ne zna zašto.

Godine 1988., 50.000 antilopa, koje su bile na ispaši na obližnjim stepama, umrle su u roku od sat vremena, piše express.hr.

“Potpuno me je preplašio”

Ostrvo i dalje čuva brojne tajne, delom zato što nije mesto gde možete smo da se pojavite. Budući da je Vozrozhdenija napuštena devedesetih godina, bilo je samo nekoliko ekspedicija.

Nik Midleton, novinar i geograf sa Univerziteta Oksford snimio je dokumentarni film još 2005. godine.

– Bio sam svestan onoga što se dogodilo pa smo se držali saveta jednog gospodina koji je radio za britansku vojsku i došao je da nam ispriča šta nas sve čeka. Iskreno potpuno me je preplašio – kaže on.

Taj je stručnjak bio Dejv Butler, koji je na kraju otputovao sa njima.

– Mnogo je toga moglo da pođe po zlu – priča on za BBC.

Kao meru opreza, Butler je naterao ceo tim da pije antibiotike, počevši nedelju dana pre putovanja. Nosili su plinske maske sa filtrima vazduha, debelim gumenim čizmama i velika odela nalik na ona koja nose forenzičari.

CIA-ine fotografije nastale 1962. godine otkrivale su da druga ostrva imaju pristaništa i kolibe za ribu, a ovo je imalo streljane i barake. Ali to nije ni polovina zgrada. Bilo je tu i istraživačkih zgrada, staja i mesta za ispitivanje na otvorenom.

Ostrvo je pretvoreno u vojnu bazu najopasnijeg tipa: to je bio objekat za ispitivanje biološkog oružja. Projekt je bio potpuna tajna, a nije čak ni označen na sovjetskim kartama, ali ljudi upoznati sa projektom nazivaju ga Aralsk-7.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here