To je podrazumevalo ojačavanje kamenih blokova od kojih je izgrađen hram podignut 325 godine od strane rimskog cara Konstantina na mestu za koje se veruje da je sahranjen Isus Hristos.
U Bibliji, u jevanđelju po Mateji, piše da je nakon smrti Isusa razapetog na krstu na mestu Golgota, Josif uzeo njegovo telo, umotao ga u belo platno i sahranio u pećini u kojoj je izdubio sopstveni grob.
Konstantinovu crkvu na Svetom grobu uništio je muslimanski kalif Al-Hakim 1009. godine, a u 12. veku krstaši su joj dali sadašnji izgled. Poslednji put je bila rekonstruisana u 19. veku. Sa njom je upravljala Grčka pravoslavna crkva, Jermenska pravoslavna crkva i Rimokatolička crkva.
U trenutku otvaraja Svetog groba sa stručnjacima je bio i patrijar Jerusalimski Teofil Treći. Kako je on, kao duhovnik, reagovao, pitali su novinari Dnevnika.
– Bilo je nas četvoro, i svi smo ušli zajedno, a kako je on reagovao, mogu jedino da opišem sa engleskom reči “Ouu…”. To znači poštovanje, ne strah – rekla je Antonija Maropolo.
Ona objašnjava da je Sveti grob bio otvoren 60 sati, i da su oni za to vreme završili sve što je bilo planirano. Radili su osam meseci, samo noću, da bi poklonici mogli posećivati sveto mesto.
– Uzeli smo male uzorke kamenja koje smo tamo našli i sada ćemo ih analizirati u Atini, pa ćemo videti šta će pokazati istraživanje, kaže Maropolo.Tokom istraživanja stručnjaci su tamo primetili da postoje podzemne vode. Zato smo, dodaje ona, zatražili dozvolu da istražimo i podzemnu oblast. Podzemni deo je erodiran i napravili smo studiju kako da ubuduće intervenišemo da bi zaštitili svetu Edikula i crkvu Svetog groba.
Pogledajte video:
