„Doživio sam to iskustvo, nije bilo jarkog svetla, nije bilo Isusa. Postojao je samo sveopšti osećaj prihvatanja stvarnosti i konačnosti, poput završavanja knjige.
Osećao sam kako mi život i vlastite misli izmiču, a telo mi preplavljuje umor. Prvo sam izgubio osećaj dodira, potom sluha, a na kraju vida. Potom su moje misli postale premutne da ih razaberem.“
(Kurir.rs/express)
